Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Dvadeset deveto poglavlje

To veče je iscrpljeno legla na kauč i pogledala u Konstantina. "Pa, svaki dan sa tobom je sve samo ne običan.", rekla je cerekajući se. 

Nasmejao se, bacio se na kauč kraj nje, pa je slatko poljubio i povukao je u zagrljaj. "Ja bih samo jedan sasvim običan, dosadan dan sa tobom u krevetu. Zar tražim mnogo?"

Popela se na njega, obuhvatila mu lice rukama, pa ga željno poljubila. "S' obzirom da imamo dve tinejdžerke u spavaćoj sobi, ne vreujem da je trenutno to izvodljivo, ali možemo da se snađemo trenutno, bar dok ne nađemo kuću u kojoj ćemo imati svoju sobu."

Na trenutak se zamislio, a onda je jače stegao uz sebe, pa ustao sa njom u naručju i poneo je ka vratima. Tiho ih je otvorio, još tiše ih zatvorio. "Onda ćemo da ih stvorimo, bar na par sati.", promrmljao je kad ju je uneo u Snežaninu kuću. 

"Ne misliš valjda ovde?", zapanjeno je upitala. 

Klimnuo je glavom, pa je poneo stepenicama ka gore. "Mislim. Pola kuće je moje, gledaj na to tako.", rekao je i nacerio se. Doneo ju je do jednih vrata, otvorio ih nogom, pa je uneo unutra i bacio je na krevet. Zatim je svukao sve sa nje i prešao vrelim pogledom po njenom telu. Bila je savršena, baš onakva kakva jeste, za njega. Skinuo se, legao kraj nje, a onda je uhvatio oko struka, privukao je sebi, pa je strastveno poljubio. Ovila mu je ruke oko vrata, privila telo uz njegovo i glasno zaječala u njegova usta. Podigla je nogu na njegov struk, pa pokušala sama da se navuče na njega. Osmehnuo joj se u usta, malo pridigao kukove i nabio se jako u nju. Polako se pomerao, dodirivao je i uzvraćao joj vrele poljupce. Uskoro su zajedno doživeli vrhunac, jako se držeći jedno drugog. "Volim te."

Poljubila ga je u grudi. "I ja tebe volim, Konstantine. Mm, zaista misliš da je u redu ovo?"

Nasmejao se, pa je slatko poljubio. "Zabole me da li je u redu, želeo sam da te najzad držim golu uz sebe, veštice moja."

Umiljato je protrljala nos o njegov i slatko ga poljubila. "Kad ćeš prestati da me zoveš vešticom?"

"Zato što si me začarala od prvog trenutka kad si ušla u moju kuću, Violeta. Da je bilo koja druga bila u pitanju, letela bi napolje u roku od pola sata, a verovatno i manje.", promrmljao je.

Oboje su se trgli kad su čuli kako se ulazna vrata otvaraju. Pokazao joj je da ćuti, a onda tiho ustao i počeo da se oblači. Ustala je za njim, pa i sama počela da se oblači. "Rekla sam ti da ovo nije u redu.", gunđavo je prošaputala kraj njega.

Prevrnuo je očima. "Jebe mi se, ja sam dobio ono što sam želeo. Budi tiha.", promumlao je, uzeo ju je za ruku, pa je povukao ka vratima. Tiho ih je otškrinuo i provirio van. 

"Čudno, Anči nije ovde.", začuli su Snežanin glas.

Konstantin je jače stegao Violetinu ruku, pa je još više privio uz sebe. Imao je osećaj da mora da je zaštiti, da od ovo dvoje može da očekuje bilo šta. Uzvratila mu je stisak, pa se privila uz njegovu nadlakticu. Nije bila od onih kojima je bila potrebna zaštita, ali je uživala u osećaju koji je imala kad bi bila privijena uz njega. Nije se samo osećala voljeno i željeno, osećala se i sigurno. "Ni Katarina nije tu, jebote. Da se nije nešto desilo?"

Snežana je pogledala u njega. "Jedino što može da se desi je da se Katarina porodila, Negovane. Sigurna sam da Tina zna nešto o ovome. Idem tamo da..."

"Nema potrebe da ideš bilo gde, Snežana, Katarina je jutros postala majka.", Konstantin se pojavio iz gostinjske sobe sa Violetom.

Oboje su se iznenađeno okrenuli. "Šta vas dvoje tražite ovde?", Snežana je zasiktala.

Konstantin se nacerio. "Trebalo nam je malo intime, a pošto je polovina svega ovoga moje, rešio sam da iskoristim."

"Rekao si da se Katarina porodila, gde je?"