Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Treće poglavlje

Sledeće jutro je otvorila oči, ugasila alarm, a onda se okrenula na drugu stranu i zaspala. Promeškoljila se, okrenuo se ka njoj, a onda u snu svalio ruku i nogu preko nje. Otvorila je oči, dohvatila telefon i počela da ga gura, kako bi mogla da se izvuče i ustane. "Jebi ga, jebi ga, jebi ga...", gunđala je, dok je vadila garderobu iz ormana.

Jedva je otvorio oči. Celu noć se okretala, pribijala uz njega u snu i oka nije sklopio. "Šta je sad, dođavola?"

"Ugasila sam zvono. Opet kasnim.", progunđala je i brzo navlačila poslovni komplet plave boje.

Progutao je. Imala je telo boginje i ud mu se trzao u gaćama. "Nemoj da se nerviraš, čisto sumnjam da će tvoji klijenti pobeći bilo gde.", rekao je cerekajući se.

Zapanjeno ga je pogledala. "Ti si budala.", promrmljala je, jedva se suzdržavajući da ne prasne u smeh. 

Ustao je iz kreveta i stao ispred nje. Duboko je uzdahnula. "Kad treba da budeš na poslu?" 

Pogledala je na sat. "Za pola sata. Kasnim, nema šanse da stignem."

Uzdahnuo je. "Odbaciću te, za deset minuta smo tamo.", promrmljao je, otvorio orman, pa i sam krenuo da se oblači. 

"Nema šanse, opet ne stižem na vreme, gubiš svoje vreme bez potrebe..."

Izgurao ju je iz sobe, pa je pogledao. "Gde ostavljaš ovu zver kad si na poslu?"

Bledo ga je pogledala. "U kući, ne misliš valjda da se smrzava napolju?"

Prevrnuo je očima. "To je vuk, neće mu ništa biti."

"Nije vuk, već pas i..."

Ponovo ju je pogurao. "Polazi. Luda žena, kasni na posao, a raspravljala bi se oko toga šta je ona napast.", progunđao je. "Čekaj me tu.", promrmljao je i otišao u garažu. Uskoro se vratio sa motorom i dobacio joj kacigu. "Ideš li?"

Odmahnula je glavom, stavila kacigu, pa sela iza njega i jako ga obuhvatila oko struka. Pokrenuo je motor i krenuo u vožnju gradom. Desetak minuta kasnije su već bili ispred zgrade gde je radila. Sišla je sa motora, skinula kacgu, pa sačekala da i on skine svoju. "Hvala. Napraviću ti poseban ručak za ovo.", promrmljala je i pružila mu kacigu.

Klimnuo je. "Samo nemoj da ti ovo uđe u naviku.", progunđao je i uzeo kacigu iz njene ruke.

Prevrnula je očima, sagla se i poljubila ga u obraz. "Nisi ti tako loš, kao što se predstavljaš.", promumlala je, okrenula se i ušla u zgradu.

"Ludača.", progunđao je za njom, vratio svoju kacigu i otišao svojim putem. Sve vreme vožnje do svoje firme je razmišljao o njoj. 

"O, dobro jutro, gospođice Violeta, stigli ste na vreme, zapanjujuće.", njen šef je rekao kad ju je ugledao.

Pocrvenela je i osmehnula se. "Preselila sam se malo bliže, a i Vučko sad ima dvorište, pa bar ne moram njega prvo u šetnju da vodim. Kako ste?"

Klimnuo je glavom. "Dobro sam, malo me ove stare kosti bole, ali u suštini sam dobro. Vi?"

"Sad sam malo u nekom rascepu, ali prilagodiću se, bar mi je to uvek išlo od ruke.", nasmejano je rekla.

Klimnuo je. "To mi je drago da čujem. Hajde na posao, ovde sve drugačije funkcioniše kad ste odsutni."

Osmehnula mu se. "Ne brinite, sve ću dovesti u red.", promrmljala je i krenula ka svom radnom mestu. "Hej, pa gde si ti?", nasmejano je upitala Cara, prišla mu i pozdravila se sa njim.

Privukao je u svoj medveđi zagrljaj. "Bio sam juče po one papire, ali je neki čovek otvorio vrata i rekao da nisi kod kuće."

Uzdahnula je. "Bila sam kod kuće, meni je rekao da si žurio i da si me pozdravio. Kreten.", progunđala je.