Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Prvo poglavlje

Konstantin je ušao u kuću i već s vrata počeo da se rasprema. Imao je veoma naporan dan u firmi i jedva je čekao da se izvali na kauč, otvori limenku piva i pusti neki film, kako bi se odmorio. Prvo što je video čudno bila je velika putna torba, a onda je čuo i ženski glas koji je dolazio iz spavaće sobe. Prišunjao se sobi i privirio unutra. Na trenutak mu se učinilo da predviđa, ali i nakon što je par puta trepnuo, shvatio je da se u sobi zaista nalaze jedna devojka i vuk. "Ne mogu da verujem koliko je taj čovek lenj. Pogledaj, ostavio je sve stvari, ništa mu nije ispeglano. Boga ti pitaj na šta je ličio, nije ni čudo što se nije zadržao ovde.", mumlala je dok je vadila njegovu garderobu, pakovala je i stavljala u neke kese.

"Šta se dešava ovde?", zagrmeo je i uz tresak otvorio vrata.

Devojka je vrisnula i odskočila, a stvorenje kraj nje je zarežalo. "Uplašio si me!  Ti mora da si bivši podstanar?", upitala je, pa nastavila ni ne sačekavši odgovor. "Evo, većinu garderobe sam ti spakovala, ostalo je još malo.", promrmljala je i krenula ka njemu. Pa dobro, liči na Apolona, pomislila je kad ga je malo bolje pogledala, a onda je njen mozak registrovao da on na sebi ima samo bokserice. Kao i to da je gledao kao da je sto posto luda. "Ovde nešto nije u redu, Vučko.", promrmljala je psu.

"Bivši podstanar? Ne, srećo, ja sam vlasnik ove kuće."

Zatreptala je. "Mislim da ću pozvati policiju, ukoliko odmah ne izađeš odavde.", promrmljala je i uzmakla korak unazad, što je uradio i Vučko i dalje potmulo režeći. Bila je uverena da je ovaj čovek lud i da je upravo zato i dobio otkaz za stan.

Nije znao da li bi se nasmejao, ili je uhvatio za ruku i izvukao je van iz svoje kuće. Ipak je rešio da sačeka i vidi u kom smeru će se odvijati ovaj cirkus. "Policiju? Pa, mislim da ćeš jedina odavde, u tom slučaju, biti odvedena ti. Ušla si u moju kuću, pakuješ moje stvari i seliš me."

Duboko je uzdahnula. Siroti čovek sigurno ima problema sa psihom, bolje bi joj bilo da promeni ploču, bar dok nekako ne uspe da pozove Snežanu i policiju. "U redu, šta kažeš na to da popijemo kafu zajedno i rešimo ovaj nesporazum?"

Odmerio je. Bila je zgodna, doduše niska, ali je imala sve što ga je privlačilo na ženi. Bila je toliko lepa, da je bio gotovo siguran da nije bila sa ove planete. Jedina mana joj je bila ta što od sve prilike nije normalna. "U redu, ja ću je skuvati, a ti vrati moje stvari u orman."

Zatreptala je dugim trepavicama. "Vratiću ih nakon kafe, može?"

Uzdahnuo je. "U redu, sad izađi iz moje sobe."

Klimnula je, pa sa Vučkom za petama izašla van. Čula je kad je kinuo iza nje. "Na zdravlje.", promrmljala je. Ušla je u kuhinju i sela na stolicu, a Vučko je seo do nje, ni jednog trenutka ne sklanjajući pogled sa pridošlice. Izvadila je cigarete iz džepa i zapalila jednu. 

"Ovde se ne puši."

"Zar ne?", upitala je, duboko povukla dim i slatko ga ispustila van. 

"Da, prestao sam pre dve godine i..."

"Ali ja nisam. Tvrdiš da je ovo tvoja kuća, imaš li neki dokaz za to?", mirno je upitala.

Klimnuo je, stavio dve šolje sa kafom na sto, a onda otišao u hodnik, izvadio novčanik iz džepa, pa se vratio u kuhinju. Izvadio je ličnu kartu iz novčanika i bacio je pred nju. "Izvoli."

"Konstantin Lučić. Kakav ovo treba da mi bude dokaz? Snežana..."

"Je moja bivša žena, koja je rešila da mi zagorča život i natera me da odem iz ove kuće, na koju imam pravo.", mirno je rekao.

Sklopila je oči i duboko uzdahnula. Tačno je bilo previše dobro da bi bilo istinito. Dala je polog i nije bilo šanse da uzmakne. Makar ne dok ne isteknu ta četiri meseca, taman će za to vreme valjda naći novi stan, gde bi je primili sa Vučkom. "To što je između vas mene ne zanima, ali ja sam platila četiri meseca unapred i ne planiram da odem.", mirno je rekla.