Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Epilog

"Mama!"

Violeta je izbrojala do deset i nazad, duboko uzdahnula, pa se javila Vasiliju. "Šta je bilo, pobogu?"

"Ina me je udarila.", zacvileo je.

U tom trenutku se pojavila Tina sa Inom u rukama. "Udarila ga je zvečkom, Viki i nije jako."

Prevrnula je očima, pa kleknula ispred Vasilija. "Nemoj da plačeš, tvoja seka je mala i nije te namerno udarila, sine.", promrmljala je, a u sebi oterala Konstantina dođavola, po ko zna koji put se zaklevši da joj više neće ni prići. Nije imala pojma kako bi se snašla sa dvoje male dece da nije bilo Tine i Anči, koje su pazile na mališane i pomagale joj sve što su mogle. Zauzvrat je ona bila tu za sve što im je bilo potrebno. 

"Viki..."

"Mm?"

"Upoznala sam jednog momka, ide u četvrtu godinu srednje, zvao me je da izađemo. Nećeš reći tati, zar ne?"

Violeta je uzdahnula. "U redu, ali zaista mislim da nema nikakve potrebe da kriješ, Tina. On je razuman i pametan čovek.", promrmljala je.

Tina je napravila grimasu. "Možeš li ti to da uradiš?"

"Ja?"

Osmehnula joj se i zaklimala glavom. "Aha, molim te."

"U redu, u redu, ja ću. Nemoj da me moliš. Vasilije, ostavi to cveće, aman!", dreknula je kad se okrenula i videla kako Vasilije i Vučko na smenu vuku veliki filandendron. "Vučko, isto važi i za tebe. Ne mogu da verujem, sa kauča prešao je na cveće, sa sve svojim prijateljem Vasilijem."

U tom trenutku su Konstantin i Anči su ušli u kuću. "Ko je dirao moju vešticu?", zabrundao je, kad ju je našao kako stoji i puši se sa svih strana. Prišao joj je, privukao je sebi, pa je strastveno poljubio. "Ko te dirao, veštice moja?", upitao je, nežno trljajući nos o njen.

Duboko je uzdahnula. Ovaj čovek je imao neku magiju u sebi, da bi u roku od par sekundi zaboravila i da je bila ljuta i na koga je bila ljuta. Zagrlila ga je oko vrata, pa protrljala nos o njegov. "Tvoj sin i Vučko ne ostavljaju onaj filandrendon na miru.", progunđala je.

Izvio je obrvu. "I to je problem?" Klimnula je glavom, nežno je poljubio, a onda je pustio, podigao veliku saksiju, pa izašao sa njim van.

"Gde si ga ostavio?", upitala je kad se posle par minuta vratio nazad.

"U kontenjeru, onom niz ulicu.", promrmljao je. 

"Pobogu, Konstantine!"

Ozbiljno je odmahnuo glavom. "Neće to cveće nervirati moju lepu vešticu. Kako si provela dan?"

Zapanjeno ga je pogledala, a onda prasnula u smeh. "Da nije Tine, obesila bih se, takav mi je dan bio. Znam da ga voliš, volim ga i ja, ali mora se biti strožiji prema njemu, ljubavi. Nemoguć je."

"On samo ima svoju narav, koju mi poštujemo, veštice."

Bledo ga je pogledala, a onda se setila da je baš  to ona njemu rekla kad se žalio na Vučkovo ponašanje. "Dok ja ispoštujem sve vaše naravi, ja ću u ludnici da završim."

Uzdahnuo je, pa je zagrlio oko struka i poljubio je u slepoočnicu. "Zašto je ne daš ranije u obdanište, veštice, pa kreni na posao."

Pogledala ga je preko ramena. "Plašim se da nije mala, šta ako bude plakala i tražila me?"

Osmehnuo se. "Probaj par dana, pa ako sve prođe kako treba, vrati se na posao."

Naslonila se na njegove grudi i zadovoljno uzdahnula. "Obožavam te, znaš?"

Nasmejao se i jače je stegao uz sebe. "I ja tebe obožavam, veštice moja."

To veče su uspavali decu, a onda se Violeta zavukla u najsigurniji zagrljaj na svetu. "Moram da razgovaram sa tobom."

Namrštio se. U njihovom krevetu nije bilo razgovora, tu bi vodili ljubav, mazili se i voleli. "O čemu se radi?"

"Ovaj, Tina se zaljubila. Našla je dečka.", promrmljala je. 

"Dečka? Ona je isuviše mlada za dečka i..."

"Ona je treći srednje, Konstantine, a on je samo godinu dana stariji od nje. Mislim da bi trebao da pokažeš razumevanje, kao što je ona pokazala za nas pre tri godine, Konstantine.", promrmljala je.

Uzdahnuo je. "I dalje sam mišljenja da je isuviše rano, ali neka bude po tvom. Bolje bi mu bilo da joj ne slomi srce, ne garantujem da ću biti milostiv."

Nasmejala se, zagrlila ga, pa potražila njegove usne. Uzvratio joj je, oborio je na leđa i krenuo da je ljubi. Vodili su ljubav, dugo i strastveno, a onda ju je nakon toga još dugo držao u zagrljaju. "Volim te, Konstantine."

Slatko ju je poljubio. "I ja tebe volim, veštice moja.", nežno je rekao. 

Violeta i Konstantin su se upoznali u veoma neobičnim okolnostima, ali su se zavoleli i da ljubav ih je vezala za čitav život. Imali su sve, četvoro dece, kuću, a najvažnije od svega jedno drugo i neizmernu ljubav.