Njegova podstanarka -ZAVRŠENA-

Sedamnaesto poglavlje

Dva dana kasnije je Snežanu pozvao njen advokat. "Molim?"

"Gospođo Snežana, Ivan ovde."

"Dobar dan, gospodine Ivane, izvolite.", ljubazno je rekla.

"Upravo mi je stiglo službeno pismo od advokata Vašeg bivšeg supruga. Taži da se nas četvoro nađemo na ručku, povodom dogovora oko imovine."

"Kakvog dogovora?", zbunjeno je upitala.

"Žele da pokušaju prvo da se dogovore sa Vama van suda za podelu imovine, ali ako ne bude moguće, tužiće Vas."

"Molim? Jeste li sigurni u to?"

Advokat se posprdno nasmejao. "Naravno da jesam, upravo gledam u pismo."

"Mogu li da Vas nazovem malo kasnije?"

"Naravno, gospođo. Doviđenja.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Nije mogla da veruje da je Konstantin pokrenuo tu temu. Šokirano je sela i buljila u prazno. "Jesi li dobro, Snežo?", Negovan je upitao, kad ju je našao bledu i kako gleda u jednu tačku.

Izgubljeno ga je pogledala. "Konstantin želi pola imovine.", promucala je.

Negovan je izvio obrvu. "Tražio je?"

"Preko advokata.", promrmljala je. 

Seo je na fotelju i pogledao je. Njemu uopšte nije bilo u interesu da Konstantin uzme svoj deo imovine, jer je imao svoje planove, zbog kojih je i nagovorio ženu da dođu ovde. "Snežo, ti si lepa žena, zašto ne bi pokušala da ga zavedeš ponovo. Tako bi se rešila Violete i zadržala svoju imovinu."

Napravila je gadljivu facu. "Radije ću umreti, Nego. Ne mogu ni da zamislim da ga samo dodirnem, nakon onog gnusnog čina."

Klimnuo je. "Razumem. Mm, ali bi se sigurno zgadio i njoj. Zašto joj jednostavno ne bi rekla?"

"Misliš?"

Slegnuo je ramenima. "Svakoj ženi bi, Snežo."

Klimnula je glavom, a onda duboko udahnula, pa ustala. "U pravu si.", promrmljala je, pa izašla iz kuće i uputila se ka Konstantinovoj kući.

Njih dvoje su sedeli na kauču, pili kafu i gledali neku komediju, zamotani u ćebe i smejali se. "Da ne otvaram?", Konstantin je upitao.

Nasmejala se i slatko ga poljubila. "Otvori, možda je Tina.", promrmljala je.

Uzvratio joj je poljubac, pa ustao i otišao do vrata. Prevrnuo je očima kad je ugledao Snežanu ispred. "Šta hoćeš?"

"Zvao me je advokat, hoću da porazgovaramo o toj ludosti koju planiraš!"

"Žao mi je, o tome ćemo razgovarati samo i isključivo ispred advokata.", progunđao je, zalupio vrata i zaključao ih, pa se vratio kod Violete.

Pogledala ga je. "Vrlo civilizovano.", promrmljala je i ponovo mu se uvukla u zagrljaj. 

Nasmejao se. "Nemam živaca za nju."

Nakon što je Snežana narednih sigurno deset minuta lupala na vrata, a oni bezuspešno pokušavali da gledaju film i da je ignorišu, Violeta je skočila sa kauča, odmarširala na vrata i otvorila ih. "Izvoli?", mirno je rekla.

"Tebe sam htela da vidim.", zlobno je rekla.

"Vidiš me, izvoli?"

"Da li uopšte znaš ko je taj čovek sa kim živiš, ili ti je samo stalo da otme pola imovine od svoje dece?"

Violeta je uzdahnula i na brzinu se pomolila za strpljenje. "Mene njegova imovina ne zanima, Snežana."

"Zar ne? Onda ćeš sigurno otići kad ti kažem razlog zašto smo se razveli."