Đavo u njemu

1

Mendi

- Dakle za prvu godišnjicu braka? – nasmešim se mladom čoveku koji kupuje cveće ženi.

- Da – pruža mi karticu. Provučem karticu i vratim mu je.

- Biće dostavljeno sutra ujutru.

- Hvala Vam, prijatno.

- Prijatno.

Kasno je, trebalo bi da zatvorim cvećaru i da svratim do sestre, nedostaju mi njeni đavolčići, želim da se izludujem sa njima pre nego što se konačno presele. Ne mogu da verujem da se sele čak u Ohajo! Ali mom zetu je iskrsla odlična poslovna ponuda i ne želi da je ispusti. Novac, na kraju se sve svodi na bolji život.

Sakupim svoje stvari i spremim se da krenem kada se vrata moje cvećare otvore, podignem glavu i izbacim sav vazduh iz pluća odjednom. To je on. Đavo. Drejk Vejder.

- Sećaš se mene? – progovara dubokim glasom i zaokupi moje misli, moju prošlost i sva moja čula. Nije se mnogo promenio, i dalje je visok, crn, mračan sa očima koje su crnje od moje kose. Ramena su mu šira, kosa malo duža, ali stav... da taj stav je ostao isti. Pre nego što odgovorim vratim se u prošlost.

. . .

Ne mogu da verujem da je ponovo to uradio! Brišem suze dok besno odlazim sa žurke. Bože kakva sam lujka. Zar sam stvarno mislila da ću ja, brucoškinja, uspeti da zadržim pored sebe tipa kao što je Konor? On je zgodan, pelep, šarmantan, magnet za devojke i diplomiraće ove godine. On je takođe i kreten koji mi je slomio srce! Ovamo sam njegova duša, draga, srce a na žurci se žvali sa Flor Prajs. I još mi je poručio da odrastem, samo zato što ne želim još uvek da spavam sa njim. Ja sam iz patrijarhalne porodice. Izvadim iz novčnika našu zajedničku sliku i pocepam je.

- Kretenu, nadam se da ćeš goreti u paklu! – bacim delove slike na zemlju pa ih zgazim.

- Teško, naručje Flor Prajs je više raj – progovori neko iza mene i okrenem se. Drejk Vejder ili Đavo kako za zovu, odmah sam ga prepoznala. Viđam ga na fakultetu, moje kolegenice uzdišu za njim je jer je tipičan bad boy. Nezadovoljno frknem i okrenem glavu u stranu.

- Da, durenje baš pomaže.

- Nudiš se da mi pomogneš? – pitam sarkastično.

- Čisto sumnjam da možeš da priuštiš moje usluge – podsmehne se.

- Zašto, naplaćuješ ih?

- Na neki način, u ovom životu ništa nije džabe.

- Da, to mi je večeras postalo posebno jasno, nema seksa-nema dečka – istrtljam.

- Konor Djuk je kreten – rekao je ladno.

- Znam, nabila bih mu ovu štiklu u grlo da mogu.

Zašto sam pala na njega? Na ženskaroša? Ja bi trebalo da sam pametna osoba.

- Konore! Ne budu nepristojan – čujem ženski glas i okrenem se.To je on, Konor, izlazi sa Flor Prajs, zagrljeni, povremeno se ljube, on je hvata za sise i ne primeću nikoga oko sebe.

- Sutra će mi se svi smejati, biću predmet ogovaranja, o Bože – ne znam da li sam više povređena ili uvređena.

- Zašto te briga šta će drugi reći?

- Zato što sam tek na početku studiranja i ne želim da me svi gledaju kao jadnicu koju je ostavila zvezda koledža. Bože! – spustim glavu i potrljam nos.