Đavo u njemu

9

Mendi

- I naravno ona me ne sluša.

- Molim? – pogledam u Elsu.

- Ne slušaš me Mendi. Gde si odlutala?

- Šetam.

- Gde šetaš?

- Mislim... tu sam.

- Šta se događa sa tobom?

- Mislim da mi se dopada moj lažni verenik – priznam.

- Drejk?

- Da.

- Ako ćemo iskreno šta tu ima da ti se ne dopada?

- Ozbiljna sam.

- Hej, čovek mi je skinuo sa vrata Barta, hej ludog Barta! Ima moju zahvalnost do kraja mog života.

- Samo... Sa njim je tako lako razgovarati i još lakše živeti.

- Dakle uživate? – nasmešila se.

- On je savršen džentlmen prema meni, ustupio mi je svoj stan i za vikend me vodi kod sestre, nekako mi ne liči na tipa koji ne veruje u ljubav i koji želi da rasturi vezu svoje sestre – kao da je to đavo u njemu.

- Zar nisi rekla da je u pravu što se tiče tog zeta?

- Konora? Nisam sigurna.

- Tip ti je rekao da si ti ta, halo!

- Znam, ali verujem da je zbunjen. Želim da sačekam još malo pre nego što kažem Drejku, nije to mala stvar.

- Nije.

- Ali ako te jadničak voli još od fakulteta... nije to mala stvar.

- Prevario me je sa Flor Prajs.

- Ne zaboravljaš?

- Nikako, ta žurka mi je ostala u sećanju.

Elsa vadi već treću žvaku. Muči se.

- Kako ide odvikavanje? – pitam je jer je ostavila cigarete, ili pokušava.

- Grozno, stalno nešto trpam u usta,

- Pređi na elektronske kao Drejk.

- Molim?

- Samo kažem da je Drejk primetio da mi smeta dim od cigarete tako da kada dođe kući vuče elektronsku cigaretu, mislim da je to jako gest sa njegove strane.

- A ja mislim da pokušava da ostavi cigarete.

- Misliš?

- Naravnom prvo ostavi pravu stvar, pa pređi na elstronske i kada shvatiš da su sranje ostaviš ih.

- Zašto ti ne uradiš tako?

- Probala sam, nije išlo.

Nasmejem se na ovo. Da, očigledno se pušači muče.

. . .

Nakon što sam popila kafu sa Elsom nazvala sam sestru i rekla joj da da dolazim kod nje u subotu, toliko je bila oduševljena da smo narednih sat vremena razgovarale, da me nije nazvao Drejk još uvek bismo razgovarale.

- Ananda, imam drugu liniju, čujemo se kasnije.

- Važi, jedva čekam da te vidim.

- I ja tebe – prekinem joj poziv i javim se Drejku.

- Hej?

- Hej završavam ranije treba li ti nešto iz prodavnice?

- Treba mi puno toga. Gde si?

- U automobilu?

- Pozovi me kad bideš ispred zgrade, siću ću ja doie pa idemo zajedno u nabavku.

- Može.

Nakon desetak minuta siđem dole sa spiskom za kupovinu.

Ja jednostavno volim da provodim vreme po velikim marketima, volim da razgledam da kupujem, isprobavam nove stvari... Takva sam.

Drejk

Pratim Mendi sa kolicima i smejem se. Očigledno voli da razgovara sa hranom.

- Znaš, možeš i ti da odabereš nešto – kaže mi.

- U redu je, verujem da ovde ima hrane i više nego što nam je potrebno.

- Volim da šetam po marketima i da isprobavam nove ukuse.

- Da se primetiti, samo napred.

- Hvala, šta želiš za večeru?

- Možemo da izađemo na picu – predložim. Ne mora da sprema ništa.

- A kasnije možemo u šetnju – nasmešila se.

- Još uvek me boli jezik od sinoćne šetnje – setim se onih semenki.

- Pica je jako kalorična.

- Znaš šta? Možemo u teretanu – predložim.

- Ali ja više volim da šetam.

- Kompromis, jedno veče šetnja, drugo teretana treće plivanje – predložim.

- U redu, kompromis, to mi se dopada.

- Znači večeras teretana? – pitam je.

- Važi ali upozoravam te, umem samo da koristim traku za trčanje, ostalo mi je sve preteško.

- Biću tvoj lični trener.

- Budi nežan, ja lako dobijam upale - pripretila mi je špagetama koje su joj bile u ruci.

- Imaču to na umu.

- Sjajno a sad hajde da platimo ovo pa idemo na večeru.

- Hajde.

Mendi

Nakon stvarno obilne večere Drejk i ja smo stigli kući, i dalje se čudim količini pice koju je pojeo ali kada smo se presvukli i sišli u teretanu bilo mi je jasno da od pice neće ostati ništa. Nismo bili sami, tu je bio jedan mlađi muškarac i žena koja je na drugom kraju prostorije, muškarac je pozdravio Drejka.

- Ti kreni lagano da hodaš na traci – kaže mi.

- U redu, to može.

Pustila sma muziku i krenula sa laganim hodom, za to vreme Drejk se istezao. Nisam nikad bila miljenik teretane ali definitivno sam miljenik u gledanju kako se ocrtavaju Drejkovi mišići. Dok se pravim da slušam muziku ja zapravo gledam kako on radi vežbe, trenutno je na gladijatoru i malo mi je neugodno jer je par puta video da gledam u njega, doduše uzvratio mi je osmehom.

- Da li želiš da probaš nešto drugo? – pita me dok hoda ka tegovima.

Povećam brzinu za trčanje.

- Ne silazim sa trake – kažem odlučno.

- Kako želiš – nasmešio se.

Pažnju mi privlači moj telefon, stigla mi je poruka sa nepoznatog broja. Bila je to zapravo slika zida od cigle. Svašta! Ima svakojakih ludaka. Izbrišem poruku i vratim se trčanju.