Đavo u njemu

12

Mendi

Sedim pored Konora dok nas on vozi ko zna kuda. Samo se pojavio ispred kuće moje sestre i uvukao me u svoja kola, od tada sam preplašena.

- Gde idemo? – pitam ga oprezno.

- Što dalje odavde, samo ti i ja - odgovara mi.

- Ali ja ne želim da idem... Konore molim te, plašiš me.

- Ššš... ne brini sve će niti u redu, obezbeđeni smo.

- Molim?

- Imamo novac, imamo sve.

- Kakav novac? – zbunjena sam.

- Naš, bićemo srećni mala.

- Ja ne želim da budem sa tobom.

Nadam se da je moja sestra dobila Drejka.

- Mi smo suđeni jedno drugom.

- Nismo se videli pet godine. Pet! Govoriš nebuloze.

- Kada sam te video sve mi se vratilo, sve, jednostavno znao sam da je to znak.

- Znak?

- Znak za nas, druga šansa – nasmešio se.

Kakva druga šansa on je ludak!

- Ti si veren, ja sam verena!

- Nisam! I ti nisi više verena. Bićeš ponovo moja. Kad bi znala koloiko dugo sam čekao ovaj trenutak... – okreće se ka meni zaneseno.

- Molim te gledaj kuda voziš, slupaćemo se.

- Izvini, samo... uzbuđen sam.

- Ja... molim te dozvoli mi da nazovem sestru, biće zabrinuta za mene.

- Ne, ne sad. Možda kasnije.

- Konore... – ne shvatam šta se događa sa njim, kao da ima neki mentalni problem.

- Da draga?

- Am... ništa.

Okrenem glavu ka prozoru i udahnem duboko.

. . .

Razmišljam kako da pobegnem i nazovem nekog da dodje po mene, ali nemam pojma gde se nalazi, niti kuda idemo. Mirna sam jer nisam sigurna kako da se postavim, Konor mi je čudan, kao da je neka druga osoba. Znala sam da sam izgubljena kada smo se zaustavili ispred neke male kućice.

Konor ništa ne prepušta slučaju već me sve vreme drži za ruku, tako je zaljučao automobil, tako je otključao vrata i upalio svetlo.

- Sedi – kaže mi.

- Nadam se da si gladna, zamolio sam ženu da nam napuni frižider.

- Koju ženu?

- Vlasnicu kući, prespavaćemo ovde noćas.

- Noćas? Gde idemo sutra?

- To je iznenađenje – nasmešio mi se.

- Da, gladna sam – kažem tiho.

Konor stoji pored mene dok ja vadim hranu iz frižidera, šretvaram se da sam zainteresovana za nju dok razmišljam šta da radim.

- Malopre si spominjao neki novac – spomenem.

- Da, ne sekiraj se obezbeđeni smo.