Đavo u njemu

15

Drejk

Nakupilo se previše posla tako da sam po ceo dan u kancelariji, Mendi je po ceo dan u kući ali društvo joj prave moja sestra i njena majka, ja je viđam ujutru i uveče, svratim nekad na ručak čisto da vidim njen osmeh.

Ali dana je dan D, kako ga zove Mendi. Dan kada ide na kontrolu i kada će joj doktor reći da se oporavila. Poslala mi je 1001 poruku od jutros da ne zaboravim na njen pregled, da imam amneziju ne bih mogao da zaboravim.

Tačno u podne Mendi je bila spremna, čeka me u dvorištu sa osmehom. Bože postajem zavistan od tog osmeha.

- Izgledaš veselo – otvorim joj vrata.

- Osećam se zdravo, jedva čekam da se vratim na posao - prošla je veselo pored mene.

- To ćemo još uvek da vidimo, sačekaćemo prvo da vidimo šta će doktor reći.

- Baš me briga šta će reći jer ja više ne ležim u krevetu.

- Aha – pokrenem auto i krenemo kod doktora.

Pregled je trajao ukupno pola sata ali rezultat je bio odličan. Njena rana je zarasla, ne treba fizički puno da se napreže ali može da se vrati normalnom životu, to je posebno obradovalo.

- Hajde, idemo da proslavimo – nasmešila mi se.

- Ok, šta imaš na umu?

- Kolače.

- Hajde, idemo da ti nabavim kolače.

Na putu do poslastičarnice zvala je moja sestra, nekako izbegavamo tu temu zato sačekam da završe razgovor.

- Tvoja seestra želi da mi pomogne oko organizovanja venčanja.

- Čuo sam – pogledam na kratko u nju.

- Moramo reći istinu našim porodicama – izdahnula je.

- Razgovaraćemo kasnije o tome.

- U redu.

Ne želim da prekinem vezu sa njom, želim je pored sebe. Kako joj to objasniti?

. . .

Mendi je naručila kolače ali nije bila vesela kao malopre.

- Imam predlog za tebe.

- Slušam.

- Šta kažeš da se zabavljamo?

Spustim viljušku i pogledam je ozbiljno.

- Da se zabavljamo? – pitam.

- Da. Mislim... dopadaš mi se i verujem da se i ja tebi dopadam – rekla je iskreno kao da je to najlakša stvar na svetu. Ja nikad ne bih mogao da budem tako spontan.

- Mendi... istina je... dopadaš mi se.

- Ali...

- Ne želim da te povredim – izdahnem ti.

- Ti si predivna. Vesela si, spontana, imaš prelep osmeh, čistu dušu, veruješ u sve lepote ovog sveta a ja ne.

- Znači... ne želiš vezu sa mnom? – i ona je spustila viljušku.

- Ne, nije... – pogledam je u oči. Želim je u svom životu, želim je pored sebe. Zar ne radim sve kako bih je zadržao?

- Želim sve sa tobom ali ti ne znaš da ja na kraju zeznem svaku svoju vezu.