Đavo u njemu

17

Drejk

Rešili su sada da se nađu svojoj deci pri ruci. Sada kada smo sami svoji ljudi! Gde su bili kada su nam bili potrebni? Kad sam isprobavao različite supstance, vozio prebrzo i opijao se od alkohola? Gde su bili kada je Keti plakala svakog dana i pokušavala da ih uceni samoubistvom? Moja sestra je bila toliko loše zbog njih dvoje da nisam smeo da je ostavljam samu! Tada su nam bili potrebni, ne sada kada smo oboje dobro.

- Još uvek ste ovde? – pitam iznervirano. Mislio sam da će otići do sad.

- Moramo da razgovaramo Drejk – vidim da je majka plakala.

- Ne interesuje me. Rekoa sam vam da napustite moj ranč.

- Bato molim te – i Keti plače.

- Ne interesuje me zašto ste ovde! – iznerviram se.

- Zato što moramo da rešimo ovaj problem – moj otac ustaje.

- Nekad smo bili porodica a sad nas rođena deca izbegavaju.

- Mi vas izbegavamo? Sad smo mi krivi! Treba li da vas podsetim da ste uništavali jedno drugo preko nas dvoje! Ostavili ste nas i otišli na različite strane sveta! Kakvi to roditelji napuštaju decu jer ne mogu da gledaju jedno drugo! – vikao sam kao lud. Toliko sam besan da čak ignorišem i svoj telefon koji zvoni.

- Pogrešili smo. Znamo – mama briše suze.

- I nismo vas ostavili. Obezbedili smo vas materijalno, imali ste sve što vam je potrebno – otac dodaje.

- Bili smo tinejdžeri sa ludim hormonima. Keti je mislila da smo mi problem. Znate li koliko je bilo ponižavajuće defilovati između advokata jer vi niste mogli da gledate jedno drugo?

- Imali smo probleme.

- Probleme? Ni jedno od vas dvoje nije želele starateljstvo nad oba deteta, želeli ste da nas podelite i da nikad više ne vidimo jedno drugo!

- Deca se u razvodu dele.

- Mi nismo želeli da budemo podeljeni – podsetim ih.

- Zato smo vas i ostavili zajedno.

- To je ključna reč majko „ostavili".

Keti je uplakano došla do mene i uhvatila me za ruku.

- Ako Drejk ne želi da vam dam drugu šansu... ja sam sa njim.

Okrenem se ka sestri koja po svemu sudeći želi da im oprosti.

- Keti mila... – mama je zaplakala.

- Žao mi je mama ali ja na ovom svetu imam samo Drejka, on me nikad nije napustio.

Majka plače, Keti plače, ja sam nervozan a otac šeta kao navijen.

- Odlazite. Oboje – kažem mirno.

Pogledali su je jednom pre nego što su oboje prošli pored nas.

- Prijatno Mendi – kaže moja majka i okrenem se.

Mendi je stajala pored vrata nekako sakpljena i brisala je suze. Plakala je.

- Zaboravila sam telefon. Zvala sam ali nisi se javio – objasnila je.

- Mi smo jedna sjebana porodica – Keti je rekla i zagrlila Mendi.

- U redu je, moja sestra je danas isplanirala dan za čišćenje, to znači da ću i ja da čistim.