Đavo u njemu

14

Drejk

Danima vodim borbu da Mendinim roditeljima oko toga gde ona treba da nastavi oporavak. Najgore je prošlo, može sama da hoda ali i dalje treba da odmara. Kako nema potrebe da bude više u bolnici Mendi želi da ide kući, pitanje je čijoj. Njenoj ne može a nije oduševljena da se vrati kod roditelja, što sve ide u prilog meni. Radovi na mojoj kući su završeni, naredio sam da prenesu sve moje i njene stvari tako da je vodim pravo tamo.

- Ja i dalje mislim da to nije u redu – Mendina majka je naporna.

- Gospođo, Mendi je moja verenica logično je da živi u mojoj kući.

- Mladiću ja još uvek nisam progutala to o veridbi, jednostavno mislim da ste požurili. Nismo ni znali da ste u vezi.

- Znam da ste šokirani ali uveravam vas da ću se dobro brinuti o njoj, možete nas posetiti kad god poželite.

- Ona je moja ćerka, ti to još uvek ne razumeš jer nemaš decu ali roditelj ne može tek tako prepustiti dete dugome.

- Žao mi je ako sam bio nepristojan samo sam zabrinut za nju – spustim loptu.

- Nemoj misliti da ja ne razumem mlade ali i ja sam zabrinuta na za nju.

- Dajem vam svoju reč da ću uvek paziti na nju – kažem ozbiljno.

- U redu, ako je to ono što želi moja ćerka.

. . .

Moja sestra se pobrinula za ručak, unajmila je kućnu pomoćnicu ma sve je sredila cakum pakum. Bio sam iznenađen kada sam doveo Mendi kući.

- Ovo je puno stepenica – Mendi se mršti.

- Nema problema – podignem je u naručje.

- Šta to radiš?

- Znam da te rana boli.

- Trebalo je da kupiš kuću bez stepenica.

- Ne dopada ti se?

- Iskreno onaj stan mi je bio slađi, sve mi je bilo na dohvat ruke.

- Dobrodošli kući – moja sestra je stajala ispred moje spavaće sobe.

- Još uvek nisi otišla?

- Htela sam da dočekam Mendi, uđite.

- Ćao Mendi.

- Ćao Keti.

Spustim Mendi na krevet.

- Večera je spremna, upoznaću te kasnije sa Val, ona će voditi brigu o domaćinstvu i ako ti treba bilo šta slobodno me pozovi – moja sestra deklamuje.

- Ovaj... hvala – Mendi je zbunjena.

- Nema na čemu. Doneću ti hranu – izašla je iz spavaće sobe i ostavila nas same.

- Baš je vesela – Mendi primećuje.

- Vidim, mislim da je prekid pozitivno uticao na nju.

- Ovo je tvoja soba?

- Da.

- Gde ćeš ti da spavaš?

- Pa ovde, neko mora da te čuva.

- Pazi se, mogla bih tvoju pažnju pogrešno da protumačim.

- Tehnički, mi smo vereni – podsetim je.

- Tehnički, to je laž.

Namrštim se na ovo. Koliko toga je u našem odnosu laž a koliko pretvaranje?