Đavo u njemu

10

Mendi

Čitav dan sam kao na trncima jer putujemo večeras za Ohajo. Nakupovala sam poklone za decu, za moju sestru, zeta, onda tonu slatkiša i čitav dan provela u iščekivanju. Ali pala je noć i Drejk je konačno stigao kući.

- Gde si do sad? Čekam te satima – napadnem ga s vrata.

- Na poslu – stao je.

- Treba da putujemo za Ohajo – podsetim ga.

- Znam – skinuo je sako.

- Treba da spakujem par stvari.

- Ja sam te već spakovala – želim što pre da krenemo.

- Jesi? – iznenađen je.

- Da, kad krećemo?

- Znaš... videćeš sestru tek sutra – ističe.

- Znam! – izdahnem.

- Oprosti, previše sam uzbuđena.

- Je li? Nisam primetio – nasmešio se.

- Ne zafrkavaj me – udarim ga u rame.

- U redu možemo da krenemo.

- Sjajno – zatapšem rukama kao neko dete.

Putovali smo zajedno sa Konorom i Keti i to privatnim avionom, toliko sam bila uzbuđena da sam provela let u kabini sa pilotom.

. . .

Stigli smo kasno uveče na imanje i tamo nas je dočekao par. Muškarac i žena u četrdesetim godinama.

- Ovo su Linda i Ron, oni vode imanje, narode ovo je Mendi moja verenica – Drejk nas upoznaje.

- Drago mi je Mendi – žena je bila opuštena.

- Takođe Linda.

Keti i Linda su se zagrlile, one se poznaju. Drejk je bio gladan tako da smo odmah ušli unutra gde nas je čekala spremljena i topla večera.

- Koliko hrane – bila sam šokirana.

- Dobrodošla u Ohajo – Drejk mi izvlači stolicu.

- Hvala.

- Kakv je bio let? – pita nas Ron.

- Sjajan! – viknem.

- Čitavo vreme je dosađivala pilotu – Drejk se smeška.

- Nisam! Pitala sam ga – dodam.

- Aha.

- Deluješ uzbuđeno. Prvi put si ovde? – pita me Linda.

- Tako je.

- Uzbuđena je zbog toga što će sutra videti sestru – Drejk objašnjava.

- Sestra ti živi ovde?

- Da, ona i njena porodica su se nedavno preselili zbog posla.

- Onda ih ne poznajemo.

- Biće prilike – kaže Drejk.

- Keti vi kako ste? – Linda pita Keti.

- Ja sam iscrpljena, treba mi odmor.

- Pripreme za venčanje?

- Da! Taman rešim sve, iskrsne neki problem – požalila se.