Zavedi me ako možeš 🔚

Poglavlje 8

Tiara

Alesio je sada uspeo što niti jednom za ovih deset godina nije – ja se radujem susretu sa njegovom majkom. Italiju sam samo jednom posetila pre par godina. Bila sam u Veneciji sa Karlotom. I sada se veselim putu. Veselim se upoznavanju mesta na kome je odrastao Alesio, na kome je godinama provodio leta. Radujem se upoznavanju ostva zbog koga je toliko zaljubljen u more i plažu. Tu ljubav je preneo i na mene.

Isabela – Alesiova majka je Italijanka, zbog nje Alesio i njegova sestra nose italijanska imena.

Nakon što sam završila pakovanje već je bilo prilično kasno i spremila sam se za spavanja, samo nije mi se spavalo pa sam ustala iz kreveta. U šetnji do prozora, koji širom otvorim primetila sam Alesia kako se džogirajući primiče kući. To je još jedna tehnika koju bi primenjivao kada je napet. Pratila sam ga pogledom sve dok nije ušao unutra. Ubrzo sam i sama napustila sobu. Uputila sam se prema kuhinji, nameravala sam da skuvam čaj, možda me uspava. Kuća je bila prazna. Debora je imala slobodno veče. Sa šoljom čaja izašla sam na terasu, sela sam na pletenu fotelju i čaj prinela lucu. Miris mete razlio se mojim nosnicama. Želela sam, kao nekoliko meseci ranije da mogu da sednem i ni o čemu ne razmišljam. Jedino udišem i izdišem vazduh. Sada je čak i minut bez misli bio luksuz. Pitanja koja su se ticala mog budućeg života su me mučila. Kopkala je neizvesnost. Ali više od svega svaki nerv dirao mi je Alesio i sve one boje u kojima je za ovih nekoliko dana bljeskao ispred mene. Nije mi dao mira. Okupirao me je, nerado priznajem.

Bilo je toga i ranije. Onda kada sam presekla, kada sam shvatila kako mučimo jedno drugo. Stala sam pred njega. Poljubila sam ga u želji da proverim ima li potencijala. Varnice su poslednjih meseci treće godine našeg zajedničkog života bljeskale i zbunjivale i jedno i drugo. Tu komfuziju sam želela da zaustavim. Bio je to naš prvi poljubac ako izuzmemo onaj na proslavi prve godišnjice braka, kada smo pravili predstavu za njegovu porodicu. Bio je to poljubac koga se više i ne sećam ali se i dalje jasno sećam da sam treperenje tela momentalno želela da izbrišem iz pamćenja. Sećam se i da je Alesio ostao hladan.

Iste godine je naš zajednički život prestao. Viđali smo se za praznike, slavlja... Viđali smo se s vremena na vreme. Postojala su pravila koja smo trebali da poštujemo. Alesio je dva od ukupno tri prekršio. Poljubio me je. I prevario me je...

„Koliko daleko si udaljena?" Blago se cimnem i sletim sa oblaka sećanja.

Okrenem se. Kosa mu je vlažna. Oči tamne, prodoran i ljubopitljiv pogled. Kapci mi padnu u treptaju i uočim zategnuti torzo, uverena sam još uvek vlažan od tuširanja... Zašto je bez majice, gad? Slažem. „Razmišljam da li su mi tri kofera za nedelju dana dovoljna."

Osmeh mu se raspe po licu. „Uzela si u obzir produžetak putovanja?"

„Ne, ja sam samo opterećena garderobom. I modom."

„Mhm." Klimne glavom, kao da on zna bolje. Da zna istinu. Spustim pogled još niže i susretnem se sa čašom koju njegova šaka grli. Mislim da sam na tren, jedan mali tren ljubomorna na tu čašu. Već u sledećem zaboravljam na sve jer me topao dah pomiluje po licu. Tako mi se primakao. Gleda me intenzivno. „Gde si bila?"

„Molim?" Smušeno upitam.

„Gde si bila pre koji minut?"

„U onoj sobi gde si me u naletu besa poljubio."

„Mhm..." Njegov dah na mom licu jednak je plamenu vatre iz kamina. „I?"

„Zašto si baš to uradio?"

„Bio sam besan." Slegne ramenima dok mu oči čine vir koji me lagano, neosetno uvlači u sebe. „Tih dana živci su mi bili tanki poput strune i ti si se našla da ih pokidaš."

Čini mi se da mi se ugao usne pomera u smešku dok čekam nastavak... Objašnjenje koje nikada nisam dobila. Izašao je iz sobe ostavljajući me zadihanu i zajapurenu. Ujutru mi se izvinio. Samo nikada nisam znala za šta. Jer tog istog dana, nešto ranije me je prevario. To je bilo drugo pravilo – dok smo u istom gradu nema viđanja, još crnje spavanja sa trećim osobama. Zatekla sam ga sa nekom crvenokosom i poludela. Da bila sam luda od ljubomore! Nisam imala nikakva prava na nju, ali... Nisam umela drugačije.

„Bila si ljubomorna." Zaključi. Isto je tvrdio i onda. Ja ni za šta priznati nisam htela.

„Jesam." Priznam. Sada je gotovo.

Usne mu se razvuku u osmeh zadovoljstva. „Smeo bih se opkladiti u sve što imam da ne bi nikada priznala. Mogao bih ostati go i bos..." Cerek mu je širi. "...kako sam se prevario." Likuje.

„Prošle su godine."

„I sada bi bilo isto."

„Ne..." Odmahnem glavom.

„Bilo bi." Sigurno klimne glavom. Moje misli vrište, kao i srce, duša i telo... Mrdni se malo napred! Van pameti sam!

„Kako si tako siguran?" Pitam kroz dahtaj. Ali mi ne odgovori samo se nasmeje. „Nisi mi rekao, zašto si me poljubio?"

„Jer je to bilo šta sam želeo. Jednom u toliko godina sam uradio baš šta sam poželeo."

„A sad?"

„Od trenutka kada si sela za onaj sto."

„Ima li koga?!" Dobro poznati glas se prospe dvorištem. Odmaknemo se naglo jedno od drugog ali Karlota nas je videla... Kako njenom oku nešto da promakne? „Prokleta da si, Karlota! Dios mio, idem ja!" Teatralno se uhvatila za grudi.

Ustanem. „Stani, Karlota!" Viknem. Dobro je da je došla. Sprečila je tragediju... Ili? Bože, ili što bi Karlota rekla Dios mio..."

Nakon što se Karlota i Alesio pozdrave, pa ga ona pogledom i uz zvižduk radnika sa građevine isprati, nastavi da me ispitivački gleda. A ja ne znam šta bih joj rekla. Jedino ispravno bilo je da sam izgubljena kao Alisa u zemlji čuda i da mi srce lupa i skače.

„Mislila sam da ovo nikada neću reći ali u ovom trenu mrzim sebe."

„Ne glupiraj se. Dobro je da si došla. Ponelo nas je neko ludilo." Podignem glavu prema nebu. „Da nije pun mesec?"

„Aha, puno je da ne lupam sad..." Zamisli se. „Ništa, idem ja..."

„Zašto si i dolazila? Mislila sam da si još kod bake."

„Morala sam da se vratim. Sutra imam važan sastanak. Došla sam da te vidim pre odlaska i sjebala sve... un tonto!"

„Hvala Bogu da jesi. Ne trebaju nam sada te komplikacije."

„Mislim da treba da omašiš sobu."

„Idi Karlota. Hajde."

„Idem." Zaglimo se. Gledam kako odlazi. Ma nije bila ni čitavih petnaest minuta. „Srećno, medu!" Pre nego što sam začula zvuk njenog automobila, koji kao da je kada je dolazila izostao, prošlo je duže – vremenski – nego što je trebalo.

Isuse dobri, šta li je njemu rekla? Strah me hvata znajući na to da je Karloti upravo što na umu to na drumu. 

____________
Laku noć

❤️❤️❤️❤️❤️