Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
𝑫𝒗𝒆 𝒏𝒆𝒅𝒆𝒍𝒋𝒆 𝒐𝒅 𝒗𝒆𝒏𝒄̌𝒂𝒏𝒋𝒂
Uspavala sam se! Jebeno sam se uspavala! - U piđzamama svetlo plave boje sa printom pande i na nogama sobne plišane papuče, raščupane punđe koja je više doduše podsećala na ptičje gnezdo nego na punđu usplahirano je trčala niz smeđe stepenice sa osećajem krivice. Svaki treći crni pramen ljubio je njene rumene obraze i vrat. Podočnjaci su krasili njene crne bisere kojih se kako joj se činilo nije mogla više otarasiti. Postali su deo nje.
Nije ga bilo u sobi ni u drugim prostorijama na prvom spratu gde je mislila da će biti i samu sebe je ukorila što je uspela da prekrši dato obećanje. Njemu je sada posle sega što je doživeo bio potreban čvrst oslonac, ispunjeno obećanje, mnogo pažnje i truda, ljubav i dom, ujedno porodica. S druge strane Izabela je bila sigurna da pre nego što je spustila glavu na udoban, mekan jastuk, navila alarm kako bi što ranije ustala zbog obećanja Andreju. Juče je dala obećanje svom sinu da će pre doručka da prošetaju po ogromnom vrtu o kome je brinula i sredila njegova baka. Od kad je progovorio stalno je govorio kako želi sa svojom mamom i svojim tatom da prošeta i otkrije nove čari svetle budućnosti. I kako je mogla da ga odbije? Za njegov osmeh i one iskrice radosti u tim krupnim plavim očima dala bi i svoj život, pa čak i da provodi vreme sa Maksimilijanom.
Zato sada nikako nije razumela kako je uspela da se uspava. Glavobolja je bila pri svakom koraku sve jača, stvarajući joj nesnosnu bol i nelagodu,poput detlića koji je kljucao u drvo na svake dve sekunde. Jebena migrena! Nažalost Izabela je patila od migrene još od malih nogu koju je uspevala lekovima da drži pod kontrolom, a sada.. Sada nije imala ni jedan lek, a tome može da zahvali svom suprugu. Doduše, i sama je bila kriva jer na pitanje da li ima nekih zdrastvenih problema ona je odrično odgovorila,ali isto tako nije znala da će njeno kretanje biti ograničeno pa samim tim nije imala razloga da mu kaže za svoju migrenu. Brzo je oterala takve misli i nastavila svoju potragu u kuhinji,ignorišući bol.
Čim je kročila bosa na hladne pločice, jeza ju je obuzela čitavim telom. Žmarci su prošli niz njenu kičmu, zbog čega se refleksno obgrlila svojim rukama. Pogledom je uočila svog sina pognute glave zabijene u malenim ručicama kako uzdiše i prvo što je pomislila kao svaka majka da se nešto loše desilo. Međutim odmah se nasmejala jer joj je u oči zapao i stariji sin Leon,od Maksimilijanove sestre, šenaestogodišnjak plave kose i zelenih očiju poput svog ujaka koje ostavljaju bez daha u identičnom položaju kao i Andrej.
