Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sunce je odavno zašlo noseći sa sobom svu svetlost u svoj raskošan dom,ostavljajući tamu da proviri, otvori one stare, bolne nečujne rane o kojima niko ne govori zajedno sa haosom koji je svaku noć pretio kolapsom nemoći i suza. U drugom slučaju, onom ako bi se tako moglo reći pozitivnom, navodila je na greh,ludu i veselu noć sa zabavom,ne dozvoljavajući sutradan uzaludno kajanje. Mrak se nadvio nad svetom spreman u svojoj punoj snazi da oslobodi u čoveku sve što se sakupilo u toku dana i da eksplodira na razne načine. I nije ga bilo briga da li je to preko suza, vrištenja, histeričnog napada, batinama, besa..jedino je bilo bitno da oslobodi čoveka nakupljenog bola koji mora izaći na videlu. Zvezde su visoko punim sjajem na nebu blistale,tračak svetlosti koji je nemim rečima govorio da će sve biti u redu i da je sutra novi dan,nova borba za nešto lepše, bolje i veće. Nije narod tek tako onu najsjajniju,samu izdvojenu od drugih i visoko na nebu nazivali zvezdom vodiljom.
Za Antona Andreeva mrak i tama su bili jedini izvor izgovora zašto je dozvoljavao da popusti kočnicu i oslobodi zver koja je stanovala u njemu,sjedinila se i prihvatila svoj novi dom. Zver koju je godinama hranio, već neko vreme je žudila za krvlju, bolom i strahom koja je izazivala sve to u svojim neprijateljima. Posebno je uživala u osećaju da nečiji život zapravo zavisi od nje same. Upravo to je bila njena hrana koja joj je dozvoljavala da živi u harmoniji i u miru sa svojim gazdom, sve dok ne ogladni ponovo.
Iako se delimično povukao iz svog sveta prepuštajući sve svojim sinovima vreujući u to da im je preneo svo znanje i podučio ih svemu što je znao ,jedim delom i dalje je bio u senci vodeći računa o svemu. Uvek je bio tu, u tami iz senke da iskoči kada bi zagustilo.
Nije sumnjao u Maksimilijana da neće prepustiti slučuju i da će na svoj način onako kako je on voleo rešiti stvar,međutim saznanje da imaju krticu u svojim redovima koja se predstavljala kao njihov prijatelj i prenosila neprijatelju i najsitnije detalje kojem još uvek nisu znali ni ime ni prezime i činjenica da je uspeo u nameri da povrede njegovu snajku koju je već smatrao svojom ćerkom i unuka, nije želo više da čeka i ostavi to svom sinu. Probudila je u njemu nemilosrdan bes koji je pretio da uništi sve i svakoga zbog porodice i oslobodila zver okova. Uzeo je sve u svoje ruke, smatrajući da je Maksimilijan sada najpotrebniji svojoj supruzi i sinu.
Nije ga ni iznenenadila vest da je straiji sin saznao indentitet žene koja je ubola Izabelu. Jasno svima pa i njoj je tim potezom prenela poruku koju nisu smeli da izgnorišu. Pretnja upućena porodici. Odavno je on sumnjao na tu ženu ali nije imao sigurnih dokaza,a bez njih nije mogao da potvrdi ono što je već znao. Bilo mu je jasno da joj neko štiti leđa,jer sama nikada ne bi mogla da prekrije dokaze.
