Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
„Molim te Izi ti si jedina koja mi može pomoći,iako znam da ne zaslužujem tvoju dobrotu. Moja Anja ima rak i ako želimo da naša devojičica preživi potreban mi je novac koji za tri dana ne mogu da stvorim." - Glasila je poruka njene nekadašnje prijateljice Alison. I šta bih ja sada trebala da uradim?, postavila je samoj sebi pitanje, plašeći se da ga postavi na glas. Da li je zaslužila takvu vrstu pomoći? Naravno da nije posle svega što joj je uradila, ali opet.. Dete je u pitanju. Dete koje je ona praktično odgajila. Ne može i neće da ispadne i ako bi negde duboko u svom srcu želela da ispadne đubre, jer je mala Anja nedužna u svemu tome. Nervozno je vrtela telefon u rukama dok su joj se slike ispred očiju smenjivale kao na pokretnoj traci. Lepa i ne baš tako lepa sećanja.
Alison je poznavala još od malih nogu. Živele su kuća preko puta kuće i stvarno je bilo neizbežno da se ne druže. Bilo je sasvim prirodno, normalno da se sprijatelje. Išle su u vrtić, u osnovnoj i srednjoj školi zajedno. Svuda na svakom času su sedele zajedno, verujući jedna drugoj bezgranično. Sitnim, ali sigurnim koracima gradile su svoje prijateljstvo, smatrajući Izabela prijateljstvo do kraja života. Prva dečja ljubav, prvo pravo zaljubljivanje, prvi momak, prvo slomljeno srce, preživele su jedna drugoj na ramenu. Ludovanje, izlasci, nestašluci, pokrivanje, spavanje jedna kod druge, ogovaranje i otkrivanje najdubljih tajni krasili su njihovo prijateljstvo i podigli ga na mnogo većem nivou. Svaku suzu, svaki osmeh, svaku radost, svaki problem, svaku nedoumicu, svaki bol.. Sve je prokleto delila i pamtila. No, kada su bile pri sam završetak druge godine srednje škole njihovo tako čvrsto prijateljstvo počelo je da se raspada. Alison je naišla na nove drugarice koje se Izabeli nisu svidele, a ni ona njima. Tada sve što je bilo u njenoj moći ona je uradila, đavoljski se trudeći da ne izda njihovo prijateljstvo. Međutim Alison joj je u tome samo otežavala. Svojeglava kakva je oduvek bila, umislila je da će pored njih biti popularna i obožavana, no one su joj samo uništile život i pretvorile je u plastičnu lutku bez srca. Samo Bog zna koliko je Izabela propatila zbog gubitka svoje prijateljice. Alison je postala upravo ono što je govorila da nikad neće. Drastično, iz korena preko noći postala je druga osoba. Takav stav da je novac sve što joj treba u životu kako bi bila srećna, ostala je trudna krajem četvrte godine i kod koga je otišla prvo? Kod svog jedinog prijatelja. Izabela joj je pružila novu šansu, novu mogućnost, novi život. Pružila joj je ruku prijateljstva. U početku je sve to delovalo ohrabrujuće, poletno, sasvim moguće i nije bilo traga da je trebalo da se pokaje, a trebalo je. Jer kada je pružila novu šansu, oprostila joj sve, Izabela je samoj sebi upropastila život. Izdaju koju je doživela nikada neće moći oprostiti. Pa makar joj život zavisio od toga.
