Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
„Mama! Tata!", mali Andrej je veselo bez kucanja upao u sobi njegove majke. „Mogu li večeras da spavam sa vama?", i time prekinuo njihov momenat nežnosti. Njegov pogled je bio odlučan u svojoj nameri. Neće i ne želi da odustane od toga da spoji svoje roditelje. Uostalom, nedostajao mu je miris njegove majke,njen dodir i njen prelepi osmeh koji je terao sve njegove strahove. Kom i ne bi?
„Lave moj,šta sam ti rekao za ulazak u tuđe sobe bez kucanja?",Maks, iako se obradovao što je video sina ponovo veselog i razigranog morao je da ga opomene za nepristojno ponašanje. Ipak će jednog dana odrasti u muškarca. Zato se trudio da Andreja od malih nogu nauči da poštuje ženski pol i nauči ga lepom ponašanju. To je njega naučio njegov otac,to će i on svog sina.
„Znam tata,ali od uzbuđenja što je mama kući sa nama zaboravio sam na sve ostalo.",nasmešio se nevino. „Želeo sam čim otvorim oči da je vidim. " Izabela se nasmejala i zbog svog sina i zbog svog supruga nakon što ga je čula poraženog, „Šta ćemo mi sa tobom nevinašce jedno?",shvatio je već iz tog nevinog pogleda na koju kartu igra. Šarmer na oca,nema šta!
Bilo je tako. Čim je mali Andrej otvorio oči,iskočio je iz kreveta ne opravši zube i ne umivši se, već bosih nogu ostavljajući svoju baku i deku iza sebe želeći da konačno vidi svoju majku. U plave pidzame i bosih nogu odmah je odjurio u prostrani hodnik pogledom tražeći prava vrata. U bolnici mu nije bilo dozvoljeno da dolazi što je razumeo,a kad je došla mogao je sa njom da provodi samo pola sata i to ne svaki dan. Lekove koje je bila još par dana posle otpusta uspavljivali su je i brzo se umarala još uvek osećajući posledice. Sada kada se mnogo bolje osećala,Andrej je planirao da svaki trenutak sa njom iskoriti. Pa i ako to znači da će nervirati oca koji je stalno bio uz njegovu majku. Doduše,svidelo mu se to,ali mu se nije ni dopalo to što on nije bio tu. Čvrsto je verovao da je i on ključ za njen oporavak.
„Naravno da ćemo večeras da spavamo zajedno."',odlučila je za oboje. I njoj je nedostajalo njeno dete. Njegov miris,osmeh,glasić,malene ručice i sjaj u očima koji je lečio njenu napaćenu dušu. On je melem za svaku moju ranu. A kako joj se činilo i melem za rane njenog supruga. Nije joj promakao nežni,očinski pogled Maksa upućen malenom dečkiću. Bili su retki trenutci kada je on pokazivao svoju nežnu stranu,onu neodoljivu u koju bi se svako zaljubio. Ona je imala tu sreću da uživa u njoj svaki put kada bi njihov sin bio tu.
„I tata sa nama?",njegove krupne okice nestrpljivo su iščekivale odgovor sa nadom da će biti potvrdan. Odavno je još želeo da spava zajedno sa njima u istom krevetu, međutim znao je da tada nije bilo moguće pošto su spavali u odvojenim sobama. Malom Andreju se to nimalo nije dopalo. Svi su u ovoj kući spavali zajedno u svojim sobama sa svojom decom,pa čak baka i deka. Čekao je strpljivo svoju priliku,vrebao svaki trenutak i kada je naišao nije planirao da odustane od svoje zamisli. Nije mogao da poželi bolji trenutak od ovog za svoju želju, sve i da je hteo.
