Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Teturavim hodom je nekako uspela da stigne do trenutka za sebe, smenjivajući se ispred očiju slike prošlosti kojih se rade volje ne bi volela sećati. Zašto baš sad? Zašto sada kada je osetila tračak slobodne? Na sreću njenu, prostorija je bila prazna. Dohvatila je keramiku lavaboa, drhtavim rukama i sklopila oči sa nadom da će povratiti sigurno tlo pod nogama. Šta to ima ona u sebi da privlači samo loše ljude? - pitala se gledajući svoj odraz u ogledalu,kada je bila sigurna da može da otvori oči. Nije joj se svideo način na koji je glada okrugli, proćelav i bolestan manijak,podsetivši na je veče u kom je jedva izvukla živu glavu. Imala je neverovatno ogromnu želju da se umije hladnom vodom koja bi razmazala besprekornu šminku na licu, povratila je iz transa prošlosti zbog koje je ponovo proživljavala strahotu i stravu i glasno vrisnula da izbaci sav osećaj straha pomešanim sa bolom, ali nije smela. Nije mogla. Mesto,vreme i pravilo joj to nisu dozvoljavali.
Njen biološki otac i majka na dan njenog rođenja su se razišli. Razlog nije bio to što se nisu voleli, razlog je bio Klarisina najveća, bolna laž za koju Izabela ni danas ne zna pravi razlog. Ono za šta jeste bila sigurna da su se mnogo voleli, bili zaljubljeni kao prvog dana, borili se za svoju ljubav,prelazeći svaku prepreku koja im se našla na put zajedno i radovali se svakim zajedničkim momentima. Bili onu srećni ili tužni. Sa nestrpljenjem iščekivali su da se rodi njihova mala devojičica, raspravljajući se na koga će ličiti. Dok je njen otac želeo da bude mala kopija svoje žene, ona je želela da bude kopija svog muškarca. Tata, ipak ti se želja ostvarila. Nakon tog najsrećnijeg i najtužnijeg dana, Klarisa se vratila u kuću svojih roditelja koji nisu bili srećni što je vide, a Izabelu, svoju prvu unku, nazivali su kopiletom. Maltretirali su ih obe, ne birajuću vreme i meste, da bi je nažalost na kraju prodali sadističkom gadu koji je oduvek želeo njihovu ćerku. Dobitna kombinacija za obe strane. Od tog dana njihov pakao je počeo,ne znajući šta ih sve čeka u mračnoj budućnosti.
Zahvaljujući Klarisi koja je obožavala svako veče pred spavanje da joj priča najlepšu bajku, Izabelinu omiljenu i najdražu o ljubavi svojih roditelja, nije zaboravila svog oca. U toku odrastanja shvatila je da je Klarisa imala želju da kroz priču, ne oseća ogorčenost i mržnju prema ogromnom divu velikog srca. Mada nisu ovi događaji pokrenuli njenu prošlost, strah i paralizu tela. Izabelina priča počinje na dan ubisva njene majke koje se desilo ispred njenih očiju, a ona nije mogla ništa tu da učini. Ruke i noge su joj bile vezane čvrsim kanapom i pištolj uperen u potiljak. Miron, Izabelin očuh, koji je bio ubica njene majke, pokušao je više puta da je siluje, međutim završilo se time da ju je tri puta pretukao jer se lavovski borila protiv njega. Gledao ju je istim očima kao i Velimir,oblizivao na identičan način svoje usne i sa ponosom pokazivao svoju erekciju i uzbuđenje, dodire koji su pekli njenu kožu, pogledi čiste zlobe, stvorivši u njoj ogroman strah,neopisivu bol, mentalni slom i brojne ožiljike na telu i duši.
