Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Zavukla se u jednom ćošku ogromne tuš-kabine na dva krupna koraka od njega ispirajući svu prljavšinu koja se skupila u poslednja dva dana i koju je osećala na svojoj koži praveći joj sasvim nepotreban teret. Ujedno, povremeno je virila preko ramena da li je on kojim slučajem gleda. Jednim delom je verovala u njegovo obećanje, bar ga je toliko poznavala. Onaj drugi sumnjičav deo nije dozvoljavao da se opusti i uživa u toploj vodi.
O Bože,umreću od sramote! Bila je prvi put gola ispred muškarca! I to ne pred bilo kojim muškarcem! - pomislila je u sebi.
Nije to bio samo veliki problem što je ogoljena ispred osobe koja ju je mrzela,već i to što se Izabela nikada nije osećala prijatno u svojoj koži. Mrzela je svoje telo išareno ožiljcima,sitnim i velikim,koja su je podsećivala na grozne , mračne dane obojene očajem. Ništa ona na sebi nije videla lepo uprkos tome što joj je majka stalno govorila da je prelepa. Leđa su joj krasila dva unakrsno spojena bleda ožiljka podsećajući je na dan kad je izgubila svoju majku i izvukla jedva živu glavu. Na levoj nadlaktici sa unutrašnje strane imala je sićušne jedva primetne horizontalne ožiljke od očajnog pokušaja da pobegne od očuha. Na desnoj sa untrašnje strane nadkolenice imala je izbledeli krug koji je odudarao od ostatka kože zarađen od vrele vode. Još jedan u nizu načina mučenja od sadističkog gada. A sada je dobila još jedan ožiljak koji joj je još jedan podsetnik u nizu da se njega neće otarasiti. Čitavo njeno telo je vrištalo,kako spolja tako i iz unutra da će večno biti zarobljena od strane njenog očuha. Godinama nije jela onako kako bi trebalo zato se njena koža stopila sa njenim kostima. Izgledala je poput živog hodajućeg leša. Ten joj je bio upravo i takav. Bledunjav. Ruke i noge su joj stalno bile hladne. Crne oči poput najtamnije ponoći prazne. Tanak,uzak krhi struk. Malene grudi koje bi obe mogle biti obuhvaćene jednom šakom. Zadnjica prosečna,ne dovoljna da privuče mušku pažnju. Usne su možda jedina stvar koje su ostale najupadljivije. Crvene kao krv. Šta je mama tu lepo na meni? - nije mogla a da se ne zapita. Bila je grozna samoj sebi,šta je onda očekivala od njega? Da će možda ona njemu bez obzira na njen izgled biti lepa? Sigurna je bila , ma uverena da on nju vidi sa svim tim ožiljcima kao čudovište.
Njena duga crna svila bila je slepljena uz njenu mokru kožu i tim načinom pokrila njene ružne ožiljke koji su joj možda od svih ostalih ostavili najgoru i najmračniju traumu za ceo život. Zahvalna na svojoj dugoj kosi, vodila je ručuna da je ne pomeri toliko da otkrije velike ružne ožiljke na leđima. Nije želela da mu da još jedan dodatan razlog da mu se gadi. Dovoljno joj je bilo to što mora živeti sa njegovom mržnjom. Doduše,od kad je bila zatočena u bolničkoj sobi shvatila je da polako njene tajne izlaze na videlo i da nema više smisla da laže kako ostale, tako i sebe. Čijenica je bila i ta što joj je saznanje da su promenili svoj pristup prema njoj plašila isto onoliko koliko ju je to i radovalo. Iako je provela dve nedelje u skupčenom prostoru sa dosta ružnih sećanja iz prošlosti koje su se smenjivale ispred njenih očiju i koje je ponovo preživljavala, bila je srećna i ispunjena tračkom nade. Svi su bili tu i brinuli od njoj. Počev od glave porodice Antona koji joj je bio najveće iznenađenje. Krupan i veoma visok muškarac sa svojim grubim glasom i hladnim očima pokazao je Izabeli svoju drugu stranu koju čuva za svoju porodicu. Da li to znači da sam i ja sad deo ove porodice? Bliznakinje su joj pokazale kako je to kad imaš sestru i uprkos svemu održavale su njen osmeh na licu. Njihovi muževi nisu preterano ništa radili,ali bili su tu. Prisutni sve vreme i njoj je to sasvim bilo dovoljno. Aleksandar i njegova supruga Mia su takođe bili tu,dajući joj podrušku koja joj je bila potrebna. Mia je i razgovara sa njom pričajući joj o budućem detetu i o njohovoj ljubavnoj priči uspešno izmamivši osmeh na bledom licu. Vanja je kao prava majka stalno dolazila,brinula i uporno dozivala Izabelu ne dozvoljavajući joj da padne u još veći ponor. Pričala je o Andreju kako je čeka kući i šalje joj poljubce. Ponašala se isto kao moja mama! I Maksimilijan,jedina osoba koja je stalno bila tu pored nje kao senka štiteo ju je od svega. Zahvaljući svima njima ona se lepo oporavljala.
