Zabranjena tajna

2. Uzdasi

Posle neprospavane noći umalo nisam razbila telefon zbog iritantnog alarma koji nas je probudio devet ujutru. Nije rano, ali nakon lošeg spavanja teško mi pada da ustanem.

Nakon izležavanja i pričanja o nebitnim temama ustale smo i ja i Milica. Spakovale smo stvari koje su Tadija i Luka smestili u gepek Tadijinog crnog audija.

On je položio pre dve godine i morao je uvek neko voziti sa njim, jer je imao sedamnaest godina tada. Sada sa devetnaest može sam voziti i uvek me vozi u školu budući da u istu idemo, samo smo u različitim odeljenjima.

,,Spremne? Ništa niste zaboravile." Luka nas je upitao pre nego što smo sele u kola.

,,Valjda nismo." Odgovorila je Milica.

Put do grada je propratila glasna muzika i amatersko pevanje ili bolje rečeno vikanje.

Luka bi pitao s vremena na vreme Tadiju o glupostima, a ja bih samo ćutala i gledala u prozor. Milica je ta koja bi pevala uz muziku iako nema ni trunku talenta za to.

Jedva sam čekala da stignemo kući, da mi je laknulo kada smo se parkirali ispred našeg dvorišta.

Pozdravila sam se sa Milicom i Lukom, a onda izašla iz auto. Tadija će ih odvesti kući.

Po ulasku u kuću dočekala me je mama.

,,Kako je bilo? Niste pili?" Odmah me je krenula bombardovati pitanjima.

,,Super je bilo. I nismo pili." Zagrlim je.

,,Gde je Tadija?" Upita Milovan kada izadje iz njegove radne sobe i pridruži nam se u hodniku.

,,Doćiće, odvezao je Milicu i Luku kući."

,,Bolje bi mu bilo da nije idalje pod dejstvom alkohola. Ne želim stalno da plaćam njegove kazne." Prekrsti ruke.

,,Ne brini. Trezan je." Odbranim ga, jer je to istina.

,,Jesi spreman, dušo?" Upita mama Milovana.

,,Jesam."

,,Idete negde?" Tek sada primetim.da su oboje doterani i da mama nosi veliku crnu torbu sa sobom.

,,Idemo na ručak sa Milovanovim partnerom i prenoćićemo u Kragujevcu." Odgovori mi.  Milovanova firma ,,TadiX" se bavi prodajom automobila. Uvozi i izvozi autombile. Takodje ima i automehaničarske radnje širom Srbije. Naravno, firma je dobila ime po njegovom sinu.

,,Lep provod." Kažem im pre nego što zatvore vrata sa sobom.

,,Nemoj da pravite nered dok nas nema. Sutra da se vraćamo."

***

Ne znam da li da budem zadovoljna činjenicom da se Tadija poprilično dobro drži toga da se pretvaramo kao da se ništa nije desilo ili da me ljuti to što nije progovorio reč sa mnom odakako smo se vratili. Obično bi me zadirkivao i šalio se na moj račun.

Odmah kada je došao, zavukao se u svoju sobu i nije izlazio do pre sat vremena. Onda je izašao poprilično skockan i odvezao se audijem. Kako to znam? Videla sam kroz svoj prozor ispod koga je njegov parking.

Pre pola sata se vratio, ali ne sam. Doveo je devojku sa sobom.

Progutala sam knedlu koja mi se stvorila u grlu kada smo se sreli na stepenicama na trećem spratu na kom su moja i njegova soba.

Možda sam u pogrešnom momentu odlučila otići u kuhinju i pronaći nešto da jedem.

Uvek se pokajem posle glupih postupaka koje me srce natera da uradim. Tako i sada, nakon što sam naslonila uvo na njegovo vrata kako bi prišluškivala.

Zabolelo me je kada sam uzdahe čula. Odnah sam otišla u moju sobu i zalupila vratima. Ovaj bes koji osećam nije zdrav. Sada ne mogu da izbacim iz glave to što sam čula.

Da li on uopšte oseća nešto prema meni? Neminovno je to da sam mu privlačna. Ali da li i on oseća nešto više?

Razna pitanja mi prodju kroz glavu.

Zasigurno je to da ja ne smem da nastavim misliti o njemu na taj način. Ali već smo prešli granizu "brata i sestre".

Nikako san da mi dodje na oči, a i prošle noći sam loše spavala.

***

Ugledam Tadiju kako prolazi kriz dnevnu išavši ka vratima, dok ja sedim na ugaonoj garnituri gledajući seriju na tv-u.

,,Mogao bi ići s devojkama na neko drugo mesto. Ne moram cele noći slušati kako se..." Zastanem, jer ne želim da izgovorim tu reč. Mentalno udarim sebe u glavu nakon ovog što sam mu rekla. Sada će definitivno znati da sam ljubomorna.

,,A ti si nas prisluškivala?" Zacrvenim se kada to upita. Ali nemoguće je da zna da sam to uradila.

,,Bili ste glasni kao magarci!" Dobacim mu kada krene da otvori vrata, te on zastane.

,,Poprilično sam siguran da nismo. Bar ne onoliko koliko si ti bila glasna preksinoć." Okrene glavu i na licu mu se pojavi polu-osmeh.

,,Nemoj da lažeš! Uostalom čuće te neko! Obećao si!" Povisim ton.

,,Ko će nas čuti? Sami smo." Pritisne bravu i otvori vrata.

,,Kućna pomoćnica!" Ona dolazi svakog jutra u osam, a sada je jedanaest sati. Negde je po kući.

,,Ne budi paranoična. Ovo je poslednji put da sam išta rekao na tu temu." Pogleda me i izadje iz kuće.

Okrenem se oko sebe i izdahnem kada vidim da nema nikog u blizini.

Ne verujem da bi radnica prećutala ovako nešto našim roditeljima.
Normalno je da budem paranoična kada ovo nije mala stvar.

Odlučim da ne gledam više seriju, več da uvežbam prezentovanje prezentacije koju sam zajedno radila sa Milicom kao završni rad. U petak će nas oceniti.

Kada sam birala školu, nije mi ni na pamet padalo da ću upisati istu školu kao i Tadija. On i ekonomija. Nekako mi ne ide to uz njega. On je više za poljoprivrednu školu, da bude na selu i čuva živinu. Verovatno bi mi on nešto ružno rekao, kada bih se tako ispred njega našalila.