Zabranjena tajna

8. Projekat

Sledećeg dana kada je Aleksandar došao po mene da me odveze u školu, bilo je teško zaustaviti Tadiju da ne pokuša da mu naudi.

,,Dogovorila sam se sa njim da me vozi u školu. Rećiću mu da ne mora. Prestani da se ponašaš tako, provaliće da se nešto dešava." Kažem Tadiji koji prekrštenih ruku gleda kroz prozor u Aleksandra za volanom. Došao je kao po dogovoru iako sam mislila da je zaboravio na to. Juče mi je poslao milion poruka gde sam i da je dolazio po mene, ali me nije bilo. Naravno da me nije bilo, kada me je Tadija kidnapovao.

Prisetivši se jučerašnjeg dana, u kome sam mnogo uživala, trnci mi prostruje telom.

,,Mogu i ja da popričam s njim. Možda bolje skapira da nije tvoj tip." Namrgodjeno mi odgovori.

,,Ne preteruj." Poljubim ga u obraz i uzmem ranac sa poda, te se zaputim ka vratima.

,,Čekaj me posle škole kada završiš sa prezentovanjem." Dobaci mi.

,,Srećno i tebi" Namignem mu.

Danas završna godina prezentuje završni rad. Malo je reći da sam nervozna. Ja i Milica smo uložile veliki trud da ispadne kako treba.

,,Ćao" Pozdravim se sa Aleksandrom kada sednem u auto.

,,Nikada neću shvatiti vas žene. Treba vam dugo vremena da se spremite." Nasmeje se.

,,Izvini što si me duže čekao. Zaboravila sam nešto da spakujem." Slažem. Ipak ne mogu da mu kažem da sam ubedjivala Tadiju da ga ne prebije i zbog toga zakasnila.

,,Nema veze." Slegne ramenima i ponovo se nasmeši. - ,,Jesi uzbudjena zbog završnog rada? "

,,Ne pitaj. Plašim se da nešto ne pokvarim. Uvek se uspaničim kada trebam da prezentujem. A ti?"

,,Pomalo sam nervozan, ali mislim da će biti dobro." Upali auto i krenemo.

,,Ne moraš više da me voziš u školu. Oslobadjam te te dužnosti." Pokušam da okrenem ka šali.

,,Našla novog vozača?" Namigne mi, ali vidim mu u očima da mu se ne svidja to.

,,Mm, bolje rečeno starog. Tadija će me voziti. Izgladili smo odnos."

,, Aha. Okej. Ako se predomisliš, tu sam." Snuždeno kaže.

***

,,Uh. Mislila sam da ću se onesvestiti od nervoze." Izgovorim kada izadjemo iz sale gde se održavaju prezentacije.

,,I ja! Ali bitno da smo prošle!" Uzbudjeno mi se obrati Milica.

,,Da." Nasmejem se.

Pao mi je kamen sa srca kada su nam rekli da smo super odradile prezentaciju i zaključili nam peticu za završni rad.

,,Dobro je da ti je na vreme prošla glavobolja od juče. Baš te je to snašlo dan pre prezentiranja."

,,Oh da. Hvala Bogu." Osetim krivicu što sam je slagala za juče, ali ne mogu da joj kažem istinu. Znam da ću je povrediti. Strah me da je ne izgubim.

,,Hoćeš sa mnom kući ili ćeš čekati Aleksandra?" Upita me na izlazu iz škole. Nemamo danas časove, već samo se održava prezentovanje, a mi smo naše upravo završile.

,,Zapravo..čekaću Tadiju." Nervozno kažem.

,,Mislila sam da si se dogovorila sa Aleksandrom da ti bude vozač." Nasmeši se kada to zadnje izgovori.

,,Promena plana. Tadija će. Ako hoćeš, možeš sa nama, taman da ne maltretiraš tvoje, da dolaze po tebe. Danas je uzeo kabrioleta." Pokažem glavom ka belom audiju koji stoji na prakingu ispred škole. Tadijin otac poseduje nekoliko automobila, pa je danas jedan od tih uzeo Tadija da vozi.

,,Može. Znaš da ne bih volela da propustim priliku da se vozim u ovom čudu." Baci pogled ka autu.

,,Znam." Ona je ljubitelj automobila. Mislim da zna više o njima nego o kozmetici, ali nije da joj je šminka potrebna da bude lepa. Mislim da kada bi tražili u rečniku objašnjenje za lepotu, tu bi stajala njena slika. Toliko je lepa, a da toga nije ni svesna.

Svi bi momci iz škole bili sa njom, a ona ima oči samo za Tadiju.
Uf. Ove moje misli mi ne pomažu uopšte.

,,Ajmo do kafića dok čekamo da on završi." Predloži mi i pokaže rukom ka malom kafiću preko puta naše škole. Ponekad posle škole odemo tamo kada nema velika gužva, što je retkost, jer je uvek pun. Sada je to drugačije, jer ostali djaci imaju normalne časove, dok završna godina ne.

,, Hajde." Složim se i odemo.

Kada stignemo, zauzmemo "naše" mesto u takozvanom separeu u uglu do prozora koji ima pogled na školu.

Ubrzo nam pridje konobarica i poručimo burgere i kolu.

,,Misliš da će položiti?" Upita Milica kada konobarica ode.

,,Ko?" Zbunim se.

,,Pa Tadija" Glasnije kaže.

,,Ne znam. Sa njim se nikada ne zna. Ali nadam se da hoće. Ubiće ga Milovan u suprotnom." Slegnem ramenima.

,,Da ima bar toliko pameti koliko lepote." Protrese glavom.

,,Ma pametan je on, samo se pravi da je glup. Voli da se protivi ocu." Odbranim ga.

,,Čekaj malo. Ti to njega braniš? E ako sam ovaj dan dočekala, znači padaće sneg sad u junu." Udari me kroz osmeh po ramenu.

,,Nemoj molim te da pada sneg." Pridružim se njenom smejanju, a u to vreme mi zavibrira telefon.

Tadija. Napisao je da je završio i da je položio.

,,Položio je."

,,E dobro je." Odgovori.

Na brzinu mu napišem gde smo i da ga čekamo, te nam se on malo kasnije pridruži.

,,Gde ste devojke. Jesam li vam nedostajao?" Prvo pridje meni i poljubi me u obraz, ali tako blizu usana, da ga izbenadjeno pogledam. Voli da me nervira! Rekli smo da se ponaša normalno u javnosti!! Sa njim nikada ne može da prodje bez komplikacija.

,,Čujem položio si. Čestitam." Pozdravi se sa Milicom koja napravi mesta da sedne do nje.

,,Naravno. Zar si sumnjala?" Namigne.

,,Uzevši u obzir da te ništa vezano za školu ne zanima, možemo reći da jesam."

,,Sad mi slamaš srce." Kaže i stavi ruku na srce.

,,A ti imaš srce? Ups. Moja greška." Nasmeje se i približi mu se, što mi zasmeta.

Nikada nisam očekivala da će do ovoga doći, ali njeno ponašanje prema njemu mi ide na živce.

,,Naravno." Na moju sreću on se pomeri i odvoji od nje.

,,Mi smo naručile burgere, hoćeš i ti?" Odlučim da se umešam u razgovor i promenim temu.

,,Mogao bih neki dezert. Da poližem nešto slatko." Pogleda me provokativno i obliže usne. Namerno ovo radi.

,,Sada bih rekla nešto bezobrazno, ali suzdržaću se, jer si mi brat." Prekrstim ruke i pokušam da se ne nasmejem. Zna on dobro da sam mislila na muški polni organ.

,,Polu brat." Ispravi me i podigne ruku da pozove konobaricu.

,,Ista stvar." Dobaci Milica.