Pronaći ću te

6. poglavlje

Ispitivala ga je o konjima, o dnevnim obavezama oko njih, o tome kako zimi brine o njima, o rasama koje gaji. Filip je strpljivo odgovarao, bilo je jasno da voli svoj posao. Sara je za to vreme donela kafu i sok na poslužavniku, kao i tanjirić kolača što je Filip pohvalio kao savršen dodatak kafi. Onda je otrčala do jednog psa. Zakačila mu povodac i pošla  dovikujući im da će prošetati malinjakom i otići do vrha brda, pa će se vratiti. Neko vreme Filip je pratio pogledom, kao da je nadzire, ali kad je zašla u malinjak više nije gledao u tom smeru.

Helena je sve vreme bilo na pameti zašto je tu i koji je pravi razlog njenog dolaska, ali je u izvesnim trenutcima bila iskreno radoznala da sazna što više o ovom čoveku. Glas mu je bio prijatan, njegove tamne oči sjajne, ostavljao je utisak mirnog i zadovoljnog čoveka. Pitala se da li ga je neka nevolja dovela ovamo, na osamu, a mozda je razlog bio upravo njegov razvod od Sarine majke. Na neobičan način ovo mu je okruženje savršeno pristajalo.

- Pitala sam se kako je ovde zimi. Dok sam dolazila uživajući u lepoti ovog mesta, palo mi je na pamet da je zimi sasvim drugačije i da mi se to verovatno ne bi svidelo.

Zainteresovano ju je pogledao.

- Sviđa mi se što razmišljaš i o nečemu što se ne vidi na prvi pogled. Ovamo ljudi uglavnom dolaze kad je lepo vreme, u proleće, leto i rano jesen, da pogledaju pse i konje, a zimi je teško probijati se kroz smetove. Pa ne dolaze. Svi su oduševljeni onim što vide, ali zimi ovde napada sneg. Dešava se da je sve belo unedogled. Ponekad nestane struje i onda nastaje žurka. Kućice za pse imaju sopstveno grejanje, ali kad prestane dovod struje moram ih sve uvesti u kuću, gde se grejemo na drva. Ne možeš zamisliti kako je preživeti nekoliko dana okružen tim dlakavim stvorenjima.

Nasmejao se i Heleni se učinilo da on baš uživa, čak i u tim teškim zimskim danima. Sve više ju je intrigirao. Bio je toliko drugačiji od većine mladih ljudi koje je poznavala, a opet tako prirodan i jednostavan. Nešto joj je govorilo da mora povesti računa o tome da nije ovde zato da bi se družila sa njim, već radi ostvarenja važnog cilja koji nikako ne sme smetnuti s uma. Ma koliko bio šarmantan i privlačan Filip Braun ne sme postati prepreka na njenom putu da sazna istinu o majčinoj smrti.

Sara se vratila opomenuvši oca da je vreme da se napoje i nahrane konji.

- Tako je, u pravu si. Vreme je. Ja ću to uraditi, a ti počni da kuvaš ručak. I nemoj prepeći meso kao prošlog puta. Smanji temperaturu, pa nek bude duže, ali ukusnije.

Helena je iznenadjeno pogledala devojčicu.

- Ti kuvaš?

- Naravno! Obožavam da kuvam, juče sam pripremala supu, a danas ću ispeći krompir u ljusci i ispržiti piletinu.

- Svaka čast!

- Hoćeš li ostati kod nas na ručku da probaš?

Filip se namrgodio prostrelivši ćerku pogledom.

-Preteruješ, Saro! Helena je ovde poslom, mislim da ne treba previše da se zbližiš sa njom. Biće sa nama nekoliko dana i onda će otići. Znajući tebe, jasno mi je da ćeš teško prihvatiti rastanak. Jedva se odvajaš i od kučica koje prodam, a ne smem da pomislim kako bi to bilo sa čovekom.

Heleni je bilo jasno da Filip ne želi da ona ostane. Možda je bilo prijatno dok su ćaskali, ali toliki je bio prag njegove ljubaznosti. Ustala je i zahvalno im se osmehnula.

-Kada sutra da dodjem, a da ne remetim vaše aktivnosti?

-Recimo, posle podne, jer sam Sari obećao da ću je posle doručka odvesti na pecanje, ali vratićemo se oko tri sata. Eto, dodji u četiri. Tada izvodim konje u šetnju i ako bude topao dan okupaćemo štence. Biće posla i za tebe.