Pronaći ću te

9. poglavlje

Naredni dan bio je dug, sati su prolazili i Helena se strašno dosadjivala. Nije znala šta da radi, a nikud joj se nije išlo. Konačno je dočekala predvečerje i odvezla se do Filipove kuće. Sara i on obilazili su pse, pa im se pridružila. Kasnije su zajedno večerali, pa su razgovarali do duboko u noć.

Helena je primetila koliko devojčica pokušava da prikrije što odlazi od oca, ali i koliko je svesna činjenice da ovde ne može živeti sve i kada bi se njena majka složila sa tim. Bilo joj je potrebno društvo prijatelja koje je stekla, ali bilo je očigledno i da ju je privlačio život na selu. Filip je krišom povremeno dodirivao Helenino koleno, kao da joj time daje do znanja da je ovo Sarino poslednje veče ovde i da je zato toliko posvećen ćerki, ali da nju ne zaboravlja ni tren. Kada je Helena ustala da podje Filip ju je ispratio do parkiranog auta, gde su se dugo ljubili pre rastanka. Umilno joj je prošaputao na uho da je sutra njihov dan i njihova noć. Tome se radovala, žudela je da mu se prepusti. , pa da napokon utoli svoju strast koja je u njoj danima bujala. Želela ga je silno, nekontrolisano, kao nikada ni jednog muškarca.

Te noći mučila ju je nesanica, pa se do svitanja prevrtala u krevetu. Znala je da će se posle narednog dana još jače vezati za Filipa, kad bude spavala sa njim, kad je i telesno osvojio, ona više neće imati kud. Lagala ga je jer se i precutkivanje istine mora tako nazvati, a to ju je mučilo. Bilo bi pošteno da mu sve kaže pre nego što mu se preda, pre nego što zaspi u njegovom naručju, ali strah da će Filip burno reagovati na činjenicu da je sve vreme glumila i da će je oterati od sebe sprečavalo ju je da to učini iako bi tako bilo ispravno.

Ujutro je sišla u prizemlje i sa gazdaricom je popila kafu slušajući iznova već ispričanu priču. Na kraju joj se zahvalila na gostoprimstvu i spakovala kofer. Filip ju je pozvao oko podneva. Glas mu je bio promukao i želeo je što pre da je vidi.

- Ponesi svoje stvari i dođi. Želim što pre da te poljubim.

Nije joj trebalo dva puta reći. Požurila je do imanja, pa mu je potrčala u susret, a  Filip je podigao naručje. Oči su mu sijale u njima se tuga mešala sa srećom.

- Sara je otišla?

- Jeste, majka je po nju došla oko deset, ali je sat vremena provela ovde svađajući se sa mnom. Napravila je krambol, rasplakala je Saru, a onda ju je odvela.

- Zašto ju je rasplakala?

- Zato što je bolesna u glavu i sujetna. Zato što misli da ću ja jednog dana ovde propasti pa ću se vratiti kao pokisli miš i moliti da me primi nazad.

Poveo ju je na trem gde su sedeli držajući za ruke. Videlo se da mu je potreban razgovor možda čak i više od poljubaca i zagrljaja. Razumela ga je.

- Kad je dolazila zastala je u selu. Poznato mi je njeno razmišljanje doveze se automobilom kakav se ovde ne viđa pa se obavezno promuva po selu da bi je ljudi zapazili onako elegantnu od glave do pete i da bi posle o tome danima pričali i svaki put svima sa kojima se upusti u razgovor naglasi da je moja žena. Čak preskoči da spomene da je bivša, a onda ode sva srećna što je privukla pažnju dokonih meštana. Ona živi od toga, neprestano snima sebe, koriste sve društvene mreže i kače svoje fotke. Potrebno joj je da bude primećena i da niko ne ostane ravnodušan prema njoj. Celo selo već zna ko je ona, a opet je i jutros zastala tobože da kupi neke sitnice za put i neko joj je rekao da imam devojku. Celo selo priča o tome.

Helena se zaprepastila.

- Kako to bilo ko zna?

- Dovoljno je da te je neko video da se vozis ovim putem pa da počne da nagađa. Meni to ne smeta, naprotiv celom svetu najradije bih objavio da si moja. Da koristim instagram ili nešto slično napisao bih to da se zna.