Pronaći ću te

8. poglavlje

Kažu da je jutro pametnije od večeri, ali pre bi se moglo reći da je noć čarobnjak, a dan surova realnost. Sve što čarobnjak učini magijom pod okrivljem noći, dnevna svetlost demistifikije. Kad se probudila narednog jutra Helena nije mogla sebi oprostiti poljupce sa Filipom. Poželela je da ode pred njega i da mu saspe istinu u lice, pa da završi tu igru koja je postajala sve uvrnutija i neočekivanija. Pomislila je na svoju majku. Njoj je dugovala da se uzdrži i da ovo završi kao profesionalac. Ne može jedan Filip ma koliko da je privlačan stati između nje i imena ubice njene majke.

Još uvek razočarana i besna na sebe Helena je ipak otišla u seosku pekaru. Kupila je dva bureka sa mesom, sebi ništa nije uzela jer nije bila gladna. Želela je samo da učini ono što je obećala. Da donese doručak pa da konačno obavi razgovor sa Filipom i da mu kaže istinu.

Dočekala ju je Sara. Igrala se sa štenetom labradora i u igru je za čas uvukla i Helenu. Štene je skakalo do devojčicinih kolena, lajalo je, valjalo se po travi, pa trčalo čas za Helenom, čas za devojčicom. Filip ih je posmatrao neko vreme naslonjen na zid kuće, a one ga nisu primetile. Helena ga je prva videla i... razoruzao ju je osmehom. Poželela je da potrči u susret i da ga poljubi.

- Vidim burek je tu, ali sebi ništa nisi kupila. Saro znaš li da ti je Helena donela omiljeni doručak?

- Burek sa mesom? Divna si! Idem da donesem tanjire i pribor.

Utrčala je u kuću noseći kesu iz pekare. Filip i prišao Heleni i nežno je prstima dotakao obraz.

- Dobro jutro. Kako si spavala?

- Kao beba.

- Zaista? Ja sam se mučio da zaspim. Nisi ni izlazila iz glave.

Pomislila je da je gotovo. Ne može mu se odupreti. Zaljubila se i izgubila je kompas. Sara je dotrcala do njih.

- Ko ne jede? Tamo su dva bureka.

- Ja nisam gladna, to je za vas dvoje.

Filip se nasmejao izrazu Sarinog lica.

- Majka joj ne dozvoljava da jede burek. Kaže da je to seljačko jelo, a osim toga previše je mastan i nezdrav. Zato kad je sa mnom, stalno trazi burek.

- Mama bi me grdila da zna šta jedem. Ali nećemo joj reći, zar ne, tata?

- Naravno da nećemo. To je naša tajna.

- Sad je i Helenina. Ni ona nas neće odati.

Sara se opet vratila u kuću, a Filip je to iskoristio da ovlaš poljubi Helenu.

- Očito da te obožava. Ne prestaje da priča o tebi. Odkad je ustala nije zatvorila usta, stalno me je pitala kada ćeš doći.

Helena nije znala šta da odgovori, ali bilo joj je drago što je tako. Osim toga ovde kao da je bila svoja na svome. Zaboravljala je na sve što je ostavila kod kuće, kao i na sve ono što je čeka. Filip je na nju delovao kao jako sredstvo za smirenje, pa nije mislila na probleme.

Kad su Filip i Sara doručkovali, predlozio je Heleni da prošetaju po vinogradu. Čim su zamakli iza kuće, uhvatio ju je za ruku.

- Ne smeta ti?

- Ne, prija mi.

- Deluješ zamišljeno. Muči li te nešto?

Pitala sa šta da mu odgovori, a da to ne bude potpuna laž. I dosetila se.

- Neprijatno mi je zbog Sare. Šta bi ona pomislila o meni, kada bi videla da me ljubiš ili držiš za ruku?

Filip se osmehnuo.