Pronaći ću te

10. poglavlje

Ispričala mu je sve od početka do kraja. Ništa nije prećutala, ni ulepšala, niti menjala. Čak je i Markusa Dzonsona Filipovog biološkog oca, opisala rečima koje nisu ni lepe ni pohvalne. Jedino je izostavila da spomene Bena, jer je naprosto osećala da mu nije mesto u toj ispovesti.

Dok ju je slušao na Filipovom licu smenjivala su se najrazličitija osećanja. Ponekad je pomislila da je ravnodušan, a onda se videlo da je užasno besan. Nekoliko puta se sarkastično osmehnuo, a često je duboko uzdisao.

Pričala mu je o svojoj majci, kako je ubijena i da identitet ubice nikad nije otkriven. Pokušala je da mu dočara koliko joj znači to što Dzonson može da kaže ime i prezime tog čoveka, da joj napokon pruži odgovore i nekakvo smirenje. Mnogo je pričala, ali i kad je završila, bila je uverena da je mogla bolje da mu objasni, da ga jače uveri da nije nameravala da ga povredi onim što je prećutkivala.

Filip je neko vreme nemo gledao ispred sebe i ćutao. Pogled mu je bio zamućen, u njegovim očima nije mogla pročitati o ćemu on razmišlja i da li je osudjuje ili ju je bar donekle razumeo. Kad je napokon progovorio, glas mu je bio promukao i tiši nego inače.

- Zar zaista misliš da želim da upoznam tog čovek? Pogotovu sada kad znam ko je on i šta je?

Bilo joj je lakše kad je progovorio.

- Nisam htela ništa da krijem niti da ulepšavam. Rekla sam ti sve što znam o njemu, kao i utiske koje sam stekla posle vise susreta sa njim.

- Ali cilj ti je bio da me odvedeš njemu? I taj se cilj nije promenio. I dalje želiš da odem tamo da bi ti on pružio odgovor za kojim tragaš?

Ćutala je i time mu je zapravo odgovorila.

-Helena zašto si spavala sa mnom?

Skočila je na noge.

- Kakvo je to pitanje?! Nisam došla ovamo u nameri da spavam sa tobom niti da te navedem da se zaljubiš u mene. Nisam mogla zamisliti da će se to desiti.

- Kako da ti verujem?

Zagledao se u nju. U njegovim lepim očima videla je patnju i to joj je porazilo. Zavolela je Filipa i nanela mu je bol. U tom trenutku mrzela je sebe.

- Ne znam, jasno mi je da sam sve pogrešno radila ali naprosto nisam imala kontrolu nad emocijama, nisam uključila razum. Kraj tebe je samo moje srce donosilo odluke.

- Ako ne odem kod tog čoveka ti ćeš ostati bez imena ubice tvoje majke i verovatno ga nikad nećeš saznati. Da li ćeš me mrzeti zbog toga?

Odmahnula je glavom.

- Ne, naravno da neću.

- Hoćeš u tome je najveći problem. Helena baš me briga što si došla ovamo predstaviši se drugačije. Briga me i što mi ranije nisi rekla sve ovo. Jedino  važno je činjenica za ne želim da vidim svog biološkog oca pa ćeš ti ostati uskraćena za taj odgovor koji ti toliko znači. Kad tad će to početi da te proganja. Možda kad taj čovek umre i kad shvatiš da je odneo tajnu u grob. Otići ćeš na majčinom grobu i znaćeš da si izabrala mene i tako izdala svoju krv, pa ćeš početi da me mrziš duboko u duši. Nikad mi nećeš oprostiti što ti nisam omogućio da saznaš istinu.

Naježila se. Moglo je biti baš tako. S vremenom će je stići kajanje zato što je izabrao čoveka kog voli. Filip je kliknuo glavom.

- Da tako je i svesna si da govorim istinu.  I ma koliko mi je teško da te pustim da odeš ne bih mogao živeti s tim da sam ti to učinio, ali Helena svako ima svoju bol i svoje tajne pa tako i ja. Odavno sam precrtao tog čoveka. Kad sam želeo da ga upoznam majka me je odvraćala. Sada znam ko je on bio, oliko je zla naneo ljudima. Jasno mi je zašto nije želela da ga sretnem. Očito me je čuvala od njegovog sveta i hvala joj što je to činila, ali izborio sam se sa tim. Uz mene je sve vreme bio divan čovek koji mi je bio uzor. Bio mi je divan otac, naučio me je mnogo čemu. Pružio mi je ljubav, voleo mi je kao rođenog sina do poslednjeg daha. Zakleo sam se da nikada neću dopustiti da bilo ko kaže da je on moju očuh, da mi nije otac i da naš odnos nije zasnovan na krvnoj vezi. Tebi je potreban odgovor na pitanje koje te godinama muči, a ja sad znam odgovor koji mi treba i neću ti postaviti pitanje.