Pod djavoljom zaštitom

"Ko si ti? Ne bih baš rekla da te poznajem."

|| Tea Black
- Sat vremena ranije! -

Čim sam žačula kako se vrata iza mene zatvaraju polako sam im prišla. Kada sam pokušala da ih otvorim bila su zaključana. Zašto bi Leon to uradio? Otrčala sam do kupatila pa sam se popela na kadu da bih mogla dohvatiti prozor, otvorila sam ga i lagano se provukla kroz njega. Kada sam izašla u dvorište nisam nikoga zatekla. Njih dvojica su već otišli a ja nisam imala pojma kako da ih nadjem, jedino što sam mogla da pratim je svoju intuiciju. Neugodna tišina je potvrdila da nešto u blizini nije kako treba, a čim sam skrenula pogled ka drugoj strani ulice imala sam šta da vidim...

"TATA! MAMA!" - Uzviknula sam ali odgovora nije bilo. Potrčala sam do kuće koja je već bila u plamenu ali kada sam ušla nikoga nije bilo u njoj. Kada sam pokušala da nazovem pomoć osjetila sam da mi je neko stavio maramicu na usta...zatim sam pala na pod nakon čega je nastala tišina.

...
Budim se u nekoj fabrici dok su oko mene stajala dva momka starijih godina. Pogled mi je lutao svuda naokolo pa sam napokon ugledala svoje roditelje. Neka žena ih je vodila pravo do mene i smješkala se. Imala je crveno odjelo i suknju koja je bila kratka kao i velike štikle zbog kojih je izgledala mnogo privlačnije, kada je došla do mene pogledala me je ispod oka i obratila mi se.

"Zdravo mila, do sad nikad nismo imale mogućnost da se upoznamo ali eto nas sad, kao da nas je sudbina napokon spojila." - Rekla je sa sjajem u očima.

"Ko si ti? Ne bi baš rekla da te poznajem."

"Ja sam Dijana draga ali to nije ni važno, bitno je da ja znam tebe. Ovo veče ćemo se tvoji roditelji i ja mnogo zabaviti a ti ćeš sve to gledati." - Kaže sa osmijehom.

"Ostavi nas na miru kučko."

"Zar odma bezobrazluk, izgleda da ću te morati naučiti ljepšem ponašanju čim se pobrinem za tvoje roditelje."

"Šta ćeš da im uradiš?"

Čekala sam da mi kaže ali odgovora nije bilo. Okrenula se i prišla mojim roditeljima, šapnula je nešto momku koji ih je držao i odma su krenuli. Svaki njihov pokret sam pratila dok su ih odvodili u sobu koja se nalazila iza mene. Cijela prednja strana je bila od stakla pa se moglo vidjeti sve što se dešava unutra. Kada sam vidjela da su moji roditelji ušli ta žena mi je opet prišla i sjela u stolicu koja se nalazila pored mene.

"Samo gledaj i uživaj, ovakav šou ne možeš uvjek da vidiš dušo."

Ubrzo su se vrata od sobe zatvorila i svuda oko nas je nastao mrak. Nakon par minuta svjetlo se stvorilo ispred mene a pogled mi je i dalje bio usmjeren na moje roditelje. Ovoga puta su imali neke cijevi u ustima niz koje se slivala jarka zelena tečnost. Zatim su se svijetla opet ugasila ne dozvolivši mi da vidim šta se desilo.

"Ovo je naš novi proizvod koji smo stvorili, nije bio siguran na početku ali kasnije smo ga uspjeli kontrolisati. Naša kompanija je porasla na veći nivo i time sam baš zadovoljna."

"Šta ta tečnost radi?"

"O draga ni mi u potpunosti ne znamo, ali mislim da je to neki otrov koji jede ćelije iznutra i tako se rastvara u našem tijelu. Predivno zar ne?"

"Nisi valjda..."

"Ali već jesam, sada te ostavljam ovdje samu da gledaš šta otrov radi tvojim voljenima, a možda i dodju dva dječačića uskoro. Uživaj mi i prenesi pozdrave." - Rekla je dok su se svijetla ponovo upalila.

Osjećala sam da me nešto steže, probada, kao da se u meni nešto ruši, kao da se raspada jedan deo mene. To nije bilo zato što sam bila vezana nego zbog prizora koji sam gledala ispred sebe. Ponekad se pitam da li su me voljeli, a i da jesu sada je za sve kasno.