Pod djavoljom zaštitom

"Zažalićeš što si me ikada srela."

.
Prilazio nam je polako a ja sam pratila svaki njegov pokret. Imao je taj glupi osmjeh na licu koji mi se gadio više od svega. Sama pomisao što je on ovdje mi se gadila da sam htjela što pre da izadjem odavdje.

"Jesam li ti rekao da je istina?"

Rekao mi je osmjehnuvši se. Istina? Izgleda da je istina bila mnogo gora nego što mi se one noći predstavio. Skrenula sam pogled sa njega prema Sanji koja je i dalje stajala na vratima. Niko nije izustio ni riječ, ali onda je Luna napokon progovorila za sve nas.

"Sanja...šta si uradila? Jel ovo ta čuvena mafija u kojoj radi tvoj brat. Ovaj gad nas je očigledno ostavio ovdje i ko zna kakve veze još ima unutar svega ovoga. ZAR TI NI MALO NIJE JASNO ŠTA SE DEŠAVA?!"

"Draga meni je sve potpuno jasno. Mislila sam da ste sve shvatili do sad."

Odgovrila nam je maltene drsko pa se približila svom bratu potapšajući ga po ledjima. Nisam više mogla da izdržim pa sam joj uputila par riječi.

"Stvarno si izdala drugarice zarad mafije i novca. Ako misliš da će ti to pružiti sve jako si nisko pala, kurvo." - Kažem joj drsko.

"Oh kako smo pametni. Nažalost, ja nisam ta koja vuče konce ovdje ali, vjeruj mi, zažalićeš što si me ikada srela."

"Jaka si na riječima, ali si stvarno postala jadna." - Obrusim joj.

"Dosta svadje vas dvije. Mi smo ovdje došli isključivo zbog moći i novca kojeg su nam obećali. Završili smo ono što nam je bilo rečeno pa smo došli da se pozdravimo sa vama. Uživajte u vašem novom domu ali se nadam da će vam ona skroz uništiti živote, ipak, sve ovo nije bilo za dzabe."

Poslije njegovog malog govora pogleda u mom pravcu namignuvši mi. Okrenuo se i otišao nazad odakle je i došao. Sanja se približi Luni uhvativši ju za kosu i šapnuvši joj nešto. Prije nego što ju je ispustila udarila ju je direktno u nogu nakon čega se čuo glasan vrisak. Poslala mi je poljubac pa je ubrzo izašla i zaluplila vratima koja su se uz buku zatresla.

"Zar niko neće ništa da uradi?" - Upitam ih.

"Trenutno i nismo baš u najboljem položaju za to." - Odgovori mi Ryan pogledavši me u oči.

"Ryane, pomozi mi."

Prebacio je ruku preko Leonovog ramena i krenuli su ka meni. Kada su došli dovoljno blizu Ryan ga je pustio nakon čega se Leon uhvatio za mene.

"Pričuvaj ga, hoćeš li?"

Samo klimnem glavom ne rekavši ništa. Ryan produži dalje do Lune koja se držala za nogu koja joj je dosta krvarila. Skinuo je sa sebe majicu koju je poderao na pola, vezao ju je oko njene noge i jako zategnuo napravivši čvor. Ona je na to malo jauknula ali on ju je uhvatio ispod butina i podigao ju u svoje naručje.

"Sa nama si sigurna, neću dozvoliti da ti ovi gradovi išta urade."

Obrisao joj je suze sa lica a ona se blago nasmejala zagrlivši ga. Leon me je uhvatio za ruku pa me povukao ka njima. Zajedno smo došli do vrata koje je on pokušao oboriti nogom ali kada sam povukla kvaku prije nego je on išta uradio otvorila su se "ostavljajući" ga na podu.