Amy Weasley i ledeni kristal

#11#

"Mislis da smo mu trebali reći?" upitala sam Hermionu dok sam se spremala za spavati. "Pa rekla sam ti-", rekla je, ali ja sam ju prekinula. "Rekla si da nije dobro. Nisi rekla jesam li trebala ili ne", rekla sam i digla obrvu. Ginny je sjedila za stolom i nešto pisala. Obukla sam pidžamu i došla do nje."Ginny, jesi dobro? Nisi bila na većini satova", upitala sam ju. Pogledala me s mržnjom i počela vikati: "Što to tebe briga!? Nemoj se mješati u moj život!" Približila sam joj se i stavila joj ruku na rame. "Ginny, ja sam ti sestra i ti si moja. Brinem se za tebe", rekla sam joj. Odmakla je moju ruku i ustala. Pogledala me u oči. U očima joj se vidjela mržnja, ali ja sam još vidjela i tugu. Netko tko je ne poznaje tako dobro kao ja to ne bi vidio, no ja je dobro poznajem. A i ostale ljude čitam kao knjigu. Odgurnula me od sebe pa sam se jedva održala na nogama. "Ne mješaj se u moj život!!!" viknula je i ponovno sjela. Došla sam do svog kreveta i sjela. Nikad me nije tako gurnula, barem ne iz mržnje. U tom trenutku sam zamrzila tu knjigu. Sjela sam i pokrila se pokrivačem. Bacila sam pogled prema Ginny. Zatvorila je knjigu i uzela ju sa sobom u krevet.
Hermiona je malo čitala knjigu, no bila je jako umorna pa je zaspala.
Svi su već zapali osim Eleonore koja je vjerojatno bila u društvenoj prostoriji. Ja nisam mogla spavati. Sišla sam s kreveta i došla do Hermioninog. Uzela sam njezinu knjigu i pročitala naslov. Čitala je neku knjigu Delirij. Stavila sam se na Hermionin noćni ormarić i pokrila ju.                            ( Hermionu, ne knjigu) Nisam uopće mogla spavati pa sam se naslonila na prozor. Vani je bio mrak. Do mene je skočila Lexy i legla. Pomazila sam je po glavi. Razmišljala sam o Gospi Norris. Što ju je moglo tako skameniti? Iz misli me prenula Lexy koja me ugrizla za ruku. "Auu!" viknula sam i povuka ruku. Skočila je s prozora prema van. Mislim stvarno van. kroz prozor. "LEXY!!" viknula sam za njom. Brzo sam uzela svoju metlu i skočila za njom. Nikad nisam skakala s metlom kroz prozor, ali, hej, za sve postoji prvi put. Htjela sam požuriti za njom, no onda sam je primjetila kako leti. Okrenula se prema meni i došla do me. Gricnula mi je rukav pelerine i krenula prema zabranjenoj šumi. Očito je htjela da ju sljedim. Malo sam se nagnula naprijed i metla je krenula. Letjela smo tako dosta dugo. Preletjele smo zabranjenu šumu. Na kraju šume bila je neka špilja. Lexy je krenula prema njoj, a ja sam  ju sljedila. Sletjela je ispred špilje i ušla u nju te sam ja napravila isto.
Sišla sam s metle i nastavila pratiti Lexy. Malo smo hodale i došle do kraja špilje. Krenula sam se okrenuti i otići, no očito to Lexy nije namjeravala napraviti. Došla sam do nje i dignula ju. "Idemo doma", prošaptala sam i okrenula se. Iznenada nešto je doletjelo ispred nas. Neko čudno plavo stvorenje.

Brzo sam posegnula u džep po štapić. Lexy se promeškoljila i skliznula iz mojih ruku. Veselo je dotrčala do plavočudnog stvorenja i isprsila se. Skužila sam i zašto. Oko vrata je još uvijek nosila onaj kristal koji je nosila kad sam je prvi put vidjela. Plavo stvorenje je prvo napravilo zbunjenu facu te naposljetku klimnulo. Došao je do mene i ponjušio me te nastavio do kraja pećine. Kraj je bio, gle čuda, ravan te je plavo stvorenje položilo nos na njega. Ispalo je da je kraj pećine zapravo tek ulaz u još punoo veću pećinu. "Wow", rekla sam u čuđenju. Pećina je bila ogromna. Sa svih strana tekli su slapovi. Po sredini je bio kameni most koji je vodio do nečeg velikog. Plavo stvorenje je krenulo preko mosta pa sam ga ja sljedila.
Kad smo došli do tog nečeg velikog shvatila sam što je to.
"Ledeni čuvar!" tiho sam rekla, ali dovoljno glasno da me On čuje. Okrenuo je glavu prema meni. Imao je preljepu plavu grivu i prekrasni plavi rep.

"Dođi", začula sam dubok glas. Prišla sam Mu. I kleknula. Lexy koja je bila pokraj mene klečala je.  "Priđi", rekao je. Koraknula sam korak naprijed. Moj štapić se počeo micati. Izletio je iz moga džepa i doletio ispred mene. Čuvar je to primjetio. Stavio je svoju šapu na moj štapić i nešto promumljao. Kad je maknuo šapu štapić više nije bio isti. Bio je plavkaste boje i na vrhu je imao ledeni kristal. "Moć ćeš savladati onog trenutka kada ti bude najviše trebala", rekao je čuvar. Uzela sam štapić i zahvalila: "Ovaj...hvala valjda." Do mene je doletjela ogrlica. Na sebi je imala kristal kao na Lexynoj. "Mudro ih koristi", rekao je i sklopio oči.

Ejj ljudeki! Ča mislite o ovome nastavku? Je vam se sviđa? Iskreno nadam se da da. Meni se osobno sviđa Čuvar. A štapić? To je to za danas. Vidimo se uskoro. See ya! Byeee!