Smrtna presuda

Part 2

Ulazim u oronulu, staru sobu gde on sedi svezan na stolici. Pripremila sam se na vrištanje i otimanje, koga zapravo, nije bilo. On je samo smoreno gledao u jednu tačku na zidu. Da nije prah drugačije delovao na njega? Hm možda.

"Dobro jutro, jesi li lepo spavao?" - veselo sam ga pozdravila, na šta me je on samo ošinuo pogledom.

"Pa hajde da pričamo malo" - rekla sam, a on me ovoga puta nije ni pogledao. Čudna reakcija. Otišla sam do njega i sela mu u krilo.

"Hej maleni, želiš da pričamo ili da se igramo?" - upitala sam na šta mi je uputio zbunjen pogled, a nije ni slutio šta će se dogoditi sledećeg trena.

Nožem sam mu rasekla rame. Čula sam njegov pokušaj suzdržavanja vriska.

"Oh nisam te valjda povredila?" - upitala sam zlobno se nasmejavši. Pogledao me je sa besom u očima, veoma teško je disao.

"Ne gledaj me tako" - povisila sam ton i rasekla mu obraz na šta je morao dreknuti. Ustala sam i krenula šetati po sobi.

"Huh maleni, drugačiji si od ostalih" - nasmejala sam se - "ali ne zadugo".
mrzim te kurvo' - uzviknuo je i krenuo se otimati.

"Nisi ni prvi ni poslednji" - uobičajenim tonom sam rekla.

"Šta si ti?" - upitao je začudjeno, ali opet besno.

"Saznaćeš vremenom" - rekla sam sa tugom u glasu, ali sam se brzo pribrala. Ponovo sam sela kod njega u krilo. Vrhom noža lagano sam prelazila po njegovim grudima dok je on preplašeno gledao u jednu tačku.

"Pa maleni, nije te valjda strah?" - pogledala sam ga u oči. Nije odreagovao.

"Nemaš se čega bojati" - izgovorila sam i u tom trenu povukla nož tako da sam napravila istu ranu kao i prošlih puta. Ovo mi je dosadilo, hajde još malo da ga izludim.

"Imaš li devojku?" - upitala sam kao iz topa.

"Pa zar ti ne znaš sve o meni?" - provocirao me je. Polako gubim strpljenje.

"Tišina" - viknula sam i još jednom ga rasekla na šta je on bolno jauknuo.

"Sa mnom se tako ne razgovara" - rekla sam prislonivši nož na njegov grkljan.

"Jasno maleni?" - upitala sam smirivši se.

"Jeste velika" - klimnuo je glavom.

"E tako, idem ja sad ljubavi" - rekla sam skočivši iz njegovog krila i poljubila ga u obraz.

"Čekaj" - drhtavim glasom je progovorio.

"Da?" - upitala sam začudjeno jer se retko usudjuje progovoriti.

"Znam da sam ja ovde da bi me mučila, ali žedan sam previše" - rekao je hrapavim glasom.

"Sad ću ti doneti" - smireno sam progovorila na šta su njemu usta otpala do poda.

Nakon par minuta sam mu donela čašu sa vodom i odvezala mu jednu ruku da bi mogao da pije. U sekundi je sve popio.

"Želiš još?" - upitala sam na šta je klimnuo glavom. Donela sam mu još jednu čašu.

Ali nakon što je popio nisam htela otići iz sobe, nešto me je vuklo ka tome da ostanem sa njim.

"Zašto mučiš ljude?" - progovorio je nakon dužeg vremena tišine.

"Ne znam, to mi predstavlja neki vid zadovoljstva, krenula sam sa jednim čovekom misleći da ću moći da se zaustavim, ali me je nešto teralo da nastavim to raditi, jer krv, ona je tako divna i topla" - izgovorila sam brzo.

"Oh okej" - rekao je uzdahnuvši.

"Nisi imala baš lepu prošlost jel da?" - pogledala sam ga sa tugom u očima, srce mi se cepalo. Ne želim biti ovako hladna, samo želim da me neko zagrli.

"Nisam"

"Mogu li znati šta se desilo?" - upitao je, pretpostavljam iz sažaljenja.

"Ne, nisam još spremna pričati o tome" - rekla sam skinuvši kapuljaču.

"Wow, prelepa si" - uzdahnuo je i izgovorio nakon kratke tišine.

"I ne baš, ali hvala" - rekla sam postidjeno, niko mi pre nije davao komplimente.

"Ej nemoj sedeti na betonu, hladno je, dodji" - rekao je i pogledom pokazao na svoje krilo, na šta sam odmah otišla i sela. Svoje ruke sam stavila oko njegovog vrata, i glavu naslonila na njegovu. Zoe priberi se, ovo nisi ti!

"Ja.. Izvini" - rekla sam tužno ponovo ga rasekavši, samo je ovoga puta rana bila dublja. Vrisnuo je od bola.

"Reks" - prodrala sam se.

"Hajde mali" - rekla sam i pucnula prstima na šta je on ugrizao Milana koji se drao od bolova. Jednom ga je ugrizao za ruku, a jednom za nogu.

"Stop" - uzviknula sam i Reks je odmah izašao iz sobe. Ne znam zašto me ovo boli, to je samo običan lik, kao i svi drugi.

"Vidimo se posle" - rekla sam, brzo istrčavši napolje.

Ovo mi se ne sme dešavati, moram biti hladna, ja sam Zoe, ja nemam osećanja. Samo ću biti drska kao i uvek, ubiću ga brzo i sve će se vratiti na staro.

***