Smrtna presuda

Part 5

Ulazim u prostoriju i vidim njega kako spava. A sladak je. Šta? Ne ne, htedoh reći da sam ga slatko iskasapila da.

Ponovo bacam pogled na novine. Uh sad moram ponovo tražiti novo mesto, ono su razotkrili. Reks dotrčava i pravi glasnu buku.

"Ššš Reks, probudićeš Milana" - rekla sam uhvativši njegovu šapu, ali prekasno jer ubrzo čujem Milanovo zevanje.

"Dobro jutro" - poljubila sam ga u obraz.

"I tebi darkerko moja" - rekao je privukavši me u svoje krilo, jer su mu ruke, ovoga puta, bile oslobodjene.

"Jel te boli i dalje?" - upitala sam, nežno prstima prošavši kroz njegovu svilenkastu kosu.

"Da, ali okej je" - rekao je i stavio glavu izmedju mog vrata i ramena na šta sam se zakikotala.

"Hajde da se igramo žmurke" - predložio je.

"Hajde hajde" - ciknula sam i zatapšala rukama. Brzo sam ga odvezala.

"Ja ću da žmurim" - rekao je.

"A nije ti to dobra ideja, odlična sam u sakrivanju" - pogledala sam ga sa podignutom obrvom.

"Ma šta ima veze, hajde" - poljubio me je u čelo i otišao do najbližeg zida.

'Sme izvan kuće?' - upitala sam povišenim tonom, da bi me mogao čuti.

'Naravno, samo nemoj daleko' - uzvratio je istim tonom.

Naravno da nisam izašla van kuće. Mislim koji idiot bi pitao da li sme van kuće, a potom i izašao? Huh mnogi su glupi, ali šta da se radi.

Sakrila sam se u neku rupu u kuhinjskom zidu koji je bio prekriven prašnjavom, iscepanom, belom zavesom sa nekakvim roze cvetićima. Auć, udarila sam glavom. Koliko sam ja smotana, ne znam kako uspem ubijati ljude.

...

Ovde sam već jako dugo, i do sada me je dozivao dosta puta.

'Zoe ma daj, plašiš me stvarno, izadji molim te' - razgledao je ko kuhinji i kada je okrenuo ledja mom mestu skrivanja...

'Bu' - uzviknula sam, od pozadi ga uvativši za ramena.

'Hiii jebem ti mater, srce mi je stalo' - rekavši to, sav se stresao, a ja sam se počela smejati kao blesava.

'Hajde nemoj se plašiti, izvini' - rekla sam i svojim tankim rukama obgrlila njegov vrat, a on je svoje smestio oko mog struka.

'Ja žmurim' - rekla sam i veselo odskakutala do zida.

Čula sam njegove korake kako se stišavaju.

'I sto, polazim' - rekla sam na sav glas.

'Ma daj, znaš da se ne možeš sakriti od mene' - rekla sam nakon dosta vremena traženja i odjednom je neko skočio sa grane drveta i prepao me.

'Jebi se idiote' - izgovorila sam stavivši ruku na grudi. Nisam znala da me neko može preplašiti.

'Hej malena, hej izvini, a nisam hteo, daj dodji' - privukao me je u svoj zagrljaj i mazio me po kosi dok sam se ja tresla.

'Izvini bebo, zaista izvini' - nežno mi je šapnuo i poljubio me u kosu i dalje me ne puštavši iz zagrljaja.

'Umorila sam se, hoću kući'

'Pa hajde onda, idemo' - pustio me je iz zagrljaja i uhvatio moju ruku.

Glava me je počela boleti, pa sam svoju crvenu kosu, koja je bila svezana u visoki rep, pustila da pada niz moja ledja.

'Prelepa ti je kosa, zaista jeste' - rekao je posmatravši je.

'Hvala ti' - nasmejala sam se.

Šetali smo kroz šumu dok napokon nismo stigli do kuće.

'Želiš li, am, ovaj.. ' - zastajkivala sam.

'Šta? Reci slobodno' - rekao je nežno.

'Pa imam neko ćebe na kom spavam, i jedno ćebe sa kojim se pokrivam, pa da li bi hteo sa mnom? Znam da nije nešto udobno, ali je udobnije nego stolica sigurno' - rekla sam na šta se on nasmejao.

'Može' - poljubio me je u kosu.

'Hajde ovuda' - povukla sam ga za ruku i uputila se ka mom "krevetu".

On je prvi legao i pozvao me u svoj zagrljaj. Naslonila sam glavu na njegove grudi, dok me je on grlio, mazio i ponekad ljubio u kosu. I tako, zaspala sam.

***

Heyy

Evo ga još jedan nastavak, izvinjavam se što je kratak i previše patetičan ali nadam se da vam se dopada.

Ly all
-A ♥