Smrtna presuda

Part 11

"Hej, izvini za ono" - čujem Milanov glas iza sebe.

"Sve okej" - odgovaram nezainteresovano.

"Nije okej, povredio sam te"

"Ako sam ja rekla da je okej, onda je okej, jasno?!" - povisila sam ton dok sam mu prilazila.

"Ne, nije mi jasno" - ozbiljno je rekao.

"Pa trebalo bi da ti bude" - drsko sam odvratila.

"Ali nije" - ljuto je rekao.

"Mislila sam da si bolji nego ostali, a zapravo si isti" - rekla sam pre nego što je nož iz moje ruke završio duboko u njegovom stomaku. Izvadila sam nož i on je polako krenuo padati na zemlju, ali sam ga uhvatila. Stavio je ruku na moj obraz i nežno me pomazio.

"Volim te" - bile su njegove poslednje reči pre nego što je prestao disati.

"I ja tebe maleni, i ja tebe" - prošaputala sam.

Odnela sam njegovo telo i nežno ga spustila na krevet.

Moram početi da tražim novu žrtvu. Da vidimo šta imam ovde.

"Jovana. Zvuči zanimljivo. Ahh deluje kao i sve ostale drolje koje sam ubila. Može, lak zadatak. Pa ona nije ni punih godinu dana starija od mene, sigurno je umišljena" - pričala sam sama sa sobom dok me je Reks posmatrao.

"Šta ti misliš Reksi?" - upitala sam svog psa koji mi je lavežom uzvratio.

"Večeras krećemo" - rekla sam u pomazila Reksa.

...

I evo me opet u nekakvom žbunju. Sama je. Čudno, devojke poput nje uvek imaju nekakvog posla sa momcima, khm. Eh da je Milan sad ovde da mi pravi društvo..

Zoe, saberi se, Milana nema i kraj!

Krenula sam se lagano šunjati prema njoj. Ma jebeš sve, idem je ubiti odmah. Istrčala sam iz žbunja i prislonila nož na njen grkljan. Naravno kao i svaka kurva, počela je odmah da iritantno vrišti.

"Dosta" - uzviknula sam i posekla je po ruci.

"Pusti me, molim te" - molila je i plakala.

"Žalim srce" - rekla sam i prerezala joj grkljan.

Lagano sam joj iseckala prst po prst. Izvadila sam joj oči i skroz odsekla glavu. Kosu sam joj iščupala tako da njena odsečena glava, ni to više nije imala. Sve sam to ubacila u vreću.

Šta bih dalje mogla? A da..

Ceo stomak sam joj rasekla i počela vaditi unutrašnje organe i stavljati ih u istu onu vreću. Krv je bila na sve strane, bila je tako topla i nežna, divno.

Uzela sam telo i ubacila u auto sa sve onom vrećom. Pomazila sam Reksa i krenula voziti.

...

"Hej Milane, stigl.. Uf, njega nema da" - tužno sam izgovorila i Reks se krenuo maziti oko mojih nogu.

"Ne sad, nisam raspoložena" - šutnula sam psa tako da se sklonio u stranu i zacvileo.

"Hej maleni, kako si?" - upitala sam Milanovo beživotno telo dok sam ga mazila ko kosi.

"Da da, i ja sam super" - rekla sam iako mi niko nije odgovorio na pitanje.

"Znaš, rekao si mi kako ne voliš one nafurane kurve, e pa danas sam baš ubila jednu takvu" - pohvalila sam se.

"Šta kažeš? Ponosan si? Na mene? Ajao ljubav moja" - rekla sam i zagrlila ga.

U tom trenu Reks je zalajao.

"A znam maleni, luda sam, ali očajna sam, ne znam šta da radim" - požalila sam se psu koji me je samo pogledao.

Nema Milana. Moram se pomiriti sa tim. Moram nastaviti dalje.

***

Dam dam daaaam 👐

Milana više nemaa

Pa to bi bilo to za ovaj deo. Nadam se da vam se svidelo 😊

Ly all
-A ♥