Smrtna presuda

Part 6

Čujem korake i lagano otvaram oči. Ugledam ogromnu siluetu i pomislim da umišljam. Silueta mi se kreće približavati.

"Milane, Milane probudi se brzo" - rekla sam drmajući ga, dok sam ujedno tražila nož koji se nalazio na podu.

"A? Kaži" - rekao je sanjivo, čak ni ne otvarajući oči.

"Milane ustani, plašim se" - prošaputala sam.

Odjednom se pali svetlo. Ugledam visokog čoveka prerušenog u klovna. Na glavi je imao crvenu periku koja je imala malene lokne. Imao je nos i obraze ofarbane u crveno, dok mu je ostatak lica bio beo. Imao je žuto odelo, poprskano krvlju. Nešto je vukao na konopcu. Pomislila sam da su to psi, ali onda sam ugledala dvoje mrtvih ljudi i vrisnula. Milan me je zagrlio od pozadi i rukom mi prekrio usta.

"Šš malena, neću mu dopustiti da te povredi, sve će biti okej" - nežno mi je šaputao na uvo i dalje me grleći.

"E" - grubim glasom je progovorio klovan, bacivši ona dva tela na pod. Počeo mi se približavati, a ja sam se više primakla uz Milana.

"Nemoj se plašiti, neću ti ništa" - rekao je dok mu je lice bilo udaljeno svega 5 cenimetara od mog.

"Skloni se od nje" - odjednom je rekao Milan.

"Heeej mali šš, ja sam joj učinio uslugu. Ja sam klovan ubica, drago mi je, ti si Zoe, takodje ubica, i tebi je drago, i to znam" - rekao je brzo i onda se počeo psihopatski smejati.

"Ko su ovi ljudi" - upitala sam jedva došavši do daha.

"To su tvoji roditelji" - rekao je oštrim glasom. Ostala sam zapanjena.

"Zašto si to uradio" - uzviknula sam.

"Pa učinio sam ti uslugu" - odvratio je.

"Ja sam ih trebala ubiti, ja, ne ti, razumeš?! Ja im dugujem ubistvo za sve što su mi uradili, za sve što sam proživela jer su me odbacili kao poslednje smeće" - vikala sam iznervirano na sav glas dok sam ustajala i hodala ka njima.

"Mrzim vas, oboje vas mrzim" - prodrala sam se na mrtva tela mojih roditelja.

"Oboje vas mrzim, jebeno vas prezirem, odvratni ste" - drala sam se dok sam šutirala njihova beživotna tela. Nastavila sam ih šutirati naizmenično. Udarala sam ih, plakala i drala se na njih, iako sam znala da me ne mogu čuti. Milan je ceo ovaj prizor gledao pomalo uplašeno, dok se klovan ubica sve vreme smejao.

"Zašto ste mi ovo uradili" - prošaputala sam pitanje i pala na kolena plačući.

"Hej, smiri se" - rekao je Milan zagrlivši me.

"Uhu nisam znao da ubice znaju voleti" - klovan je rekao podrugljivo.

"Jebi se, i tebe mrzim, mrzim sve, jebeno mrzim da mrzim" - uzviknula sam na šta se klovan nasmejao.

"Drago mi je da to čujem, i ja tebe mrzim, pre sam bio najpoznatiji, onda si mi zauzela mesto. Ali sada? Sada ću postati još poznatiji. Sve novine će pisati o tome kako sam ubio roditelje najpoznatijeg serijskog ubice" - podlo se nasmejao.

"Sanjaj o tome" - rekla sam sa osmehom, pre nego što je metak iz pištolja završio ravno u njegovom čelu. Samo se odjednom srušio na pod.

"Zoe" - progovorio je Milan zaprepašćeno.

"Šta?" - upitala sam normalnim tonom glasa.

"Ništa" - odgovorio je zbunjeno.

"Hah, kako je glup, moramo ići odavde odmah" - rekla sam.

"Što?"

"Pa telefoni ovih ljudi su uključeni i policija će nas lako naći, hajde sad, idemo" - uhvatila sam ga za ruku.

"I ostavićeš ih tako?"

"Da, što da ne?" - normalno sam rekla, kao da je to ništa. Nije mi odgovorio, samo je krenuo hodati za mnom.

"Reks" - izgovorila sam zastavši.

"Reks mili, šta ti je uradio" - dotrčala sam do psa koji je nepomično ležao na podu.

"Samo je ošamućen, uf dobro je, pomozi mi da ga odnesemo u kola"

"Au težak je" - požalio se Milan.

"I ti si bio kada sam te onesvešćenog vukla do kola"

"Ouh jel jesam?"

"Naravno da jesi" - rekla sam i oboje smo se nasmejali.

Smestili smo Reksa u auto, a potom smo i mi seli. Ubrzo Milan je zaspao, a ja sam nastavila voziti u tišini.

***

Evo ga novi deo i nadam se da vam se svideo 😊

Kisses
-A ♥