Smrtna presuda

Part 9

Šetali smo, u tišini, šumom, dok Milan nije progovorio.

"Mislim da bi me trebala ubiti" - rekao je hladno.

"Zašto tako misliš?" - zabrinuto sam upitala.

"Zato, samo me ubij" - dreknuo je pustivši moju ruku.

"Ne, ne" - odmahivala sam glavom dok su mi se oči punile suzama.

"Da, da! Učini to ubico, hajde" - počeo se drati.

"Ti misliš da je to tako lako? Ti misliš da je lako kada ostaneš bez osobe koja konačno sluša tebe i tvoje glupe probleme? Misliš da bi mi bilo lako da ponovo proživljavam isto što sam proživljavala pre par godina kada sam ostala bez Dine i Aleks, ha?" - vikala sam dok su se suze već uveliko slivale niz moje obraze.

"Ti si i onako čudovište, kad tad ćeš me ubiti" - kroz tihi smeh je progovorio, na šta sam ja udarila najbliže drvo i tako raskrvarila ruku.

"Varaš se" - odmahnula sam rukom.

"Zašto mi ovo radiš?" - očajna sam ga upitala.

"Zoe, ti imaš problem, ako ne ubiješ nekoga brzo, ubićeš mene, nesvesno, znam to" - odgovorio mi je pognute glave.

"Kako znaš to?" - upitala sam stavljajući krvavu ruku na njegov obraz.

"Ono kada se nisi sećala ničega... Ulazila si u sobu i kao neki robot ponavljala kako moraš ubiti, prilazila si mi sa nožem i onda si se nekako onesvestila" - rekao je, a ja sam ostala zapanjena. Kako je to moguće?

"Imam ideju, ali mi moraš pomoći" - odlučno sam izgovorila.

"Am okej valjda" - nesigurno je rekao.

"Idemo ubiti" - oštro sam progovorila, a po njegovom licu se videlo da je iznenadjen.

"Ali Zoe ja..."

"Nema ali, ne želim da se onako nešto ponovi, hajde sad, krenimo kući" - prekinula sam ga.

Šetali smo dok sam mu ja objašnjavala plan.

"Ovako, ići ćemo sad do kuće, ja ću uzeti nož, i još par potrebnih stvari. Stajaćeš kod jednog neprometnog puta i praviti se da ti je noga povredjena, kad neko stane da ti pomogne ja ću prići iza ledja i ubiti ga. Ti ne brini, nećeš imati skoro nikakve veze sa ubistvom, mislim dobro, bićeš saučesnik, ali nećeš ubiti, ma kako god, valjda si skontao" - pričala sam dok je on delovao preplašeno.

"Daj šta si se uplašio?" - upitala sam ga i nežno ga udarila u rame.

"Ma ništa" - kiselo se nasmejao.

"Onda okej"

Do kuće smo ćutali. Ušla sam i zgrabila mali, crni ranac sa stola.

"Ma šta će mi sva ova sranja" - uzviknula sam i bacila ranac na pod.

"Gospodjice rečnik" - rekao je sa podignutom obrvom.

"Volim i ja tebe" - poljubila sam ga u obraz i uzela nož.

...

Parkirala sam kola malo dalje od puta i onda smo dalje peške.

"Sećaš se plana?" - tiho sam ga upitala na šta je on klimnuo glavom.

"Hajde onda" - pokazah mu rukom da krene.

Uh samo da ovo odradi dobro.. Za sada je okej, dobro glumi da ima povredjenu nogu. Evo ga neko.

"Gospodine, jeste li dobro? Treba li vam pomoć?" - upitao je jedan čovek koji je izašao iz kola. Nije baš najbolji, ali može proći. Krenula sam se šunjati ka njima.

"Laku noć dragi" - šapnula sam liku na uvo.

Nije ni mogao shvatiti šta mu se dešava, jer se nož iz moje ruke, već sledećeg trena našao u njegovom stomaku. Polako sam pomerala nož praveći još veću ranu. Nije se mogao pomeriti, šok i povreda, a ubrzo smrt. Odjednom se srušio na moje ruke, a ja sam ga spustila na pod.

"Hajde Zoe, idemo sad, molim te" - rekao je Milan.

"Ma gde ti se žuri bre, čekaj malo" - čučnula sam pored onog tipa.

Ponovo sam mu zabila nož u stomak. Napravila sam toliko duboku ranu da je nož dodirivao put.

"Zoe hajmo" - prišao mi je i uhvatio me za ruku.

"Ne" - uzviknula sam, okrenula se i slučajno posekla Milana po ruci, na šta je on jauknuo, ali nisam obraćala pažnju. Nastavila sam da seckam mrtvo telo onog čoveka, gledala sam njegove organe. Obožavala sam da se igram sa leševima, to je prosto divno.

Kada sam završila, olizala sam nož, ipak je glupo da imam prljav nož.

"Mm ukusno i toplo" - rekla sam dok sam lizala poslednje tragove krvi sa noža.

Milan me je zagrlio i bacio nož iz moje ruke. U tom trenu kao da sam se osvestila.

"Šta ti je sa rukom?" - upitala sam.

"Posekla si me malopre" - rekao je.

"Oh izvini" - uzvratila sam mu zagrljaj.

"Okej je, vidim da voliš krv"

"Obožavam, kad vidim krv, nekako nisam sva svoja" - smestila sam glavu izmedju njegovog vrata i ramena.

"Primetio sam" - nasmejao se i pribio me još jače uz sebe.

***

Hello 👋♥

Nadam se da vam se svidelo.

Hvala što čitate.

Ly all
-A ♥🌷