II deo
Stigli su do šatora nameštenih u sred pustinje, svo društvo je već stiglo i uveliko se zabavljalo. Pođe da siđe ali je zaustavi stisak njegove ruke. Sišao je prvi, okrenu se i dohvati je oko struka spuštajući je lagano. Sam dodir tela izazva u njoj slabost. Usne su joj drhtale otekle od poljubaca...jedva se držala na nogama. Polako krenu prema Jasinu i Deniz. Sela je na ćilim pored njih nemoćna reč progovoriti, nervozu je krila ispod nameštenog osmeha moleći Boga da niko ne primeti njenu smetenost. Ispod oka pogleda u njega koji sede preko puta njih i započe razgovor sa jednim od šeika. Izgledao je kao da se ništa nije dogodilo. Vreme je prolazilo u opuštenom razgovoru uz tradicinalnu hranu i piće. Uspela je povratiti kontrolu izbegavajući svaki kontakt sa njim, razgovarala je sa mladićem, jednim od sinova poznatog emira i njegovim prijateljicama. Momak nije pokušavao sakriti divljenje gledajući je otvoreno pokazujući da mu se dopada. Bilo joj je zabavno slušajući njegove komplimente i udvaranje. Tražio je broj telefona želeći da je odvede u razgledanje Dubaia obećevajući najbolji provod ikada. Smejala se i vešto izbegavala bilo kakvu intimnost neznajući da ovde stvari sasvim drugačije funkcionišu. Jasin je pozva da mu pomogne oko pića, ustala je i pošla za njim do džipa. Saže se i tiho reče.
-Dušo, ako ništa ne planiraš sa momkom preseci konverzaciju...odbijanje mogu shvatiti kao uvredu časti a onda postaje mnogo komplikovano. Zakon je uvek na njihovoj strani. Oni nisu džentlmeni na koje si navikla.
Klimnula je glavom osetivši nalet panike...najmanje joj trebalo da ima navalentnog udvarača samo zato što je bila ljubazna. Podiže pogled i srete ledeni pogled starijeg brata. Jedva je čekala da stigne u hotel i odmori se od današnjeg dana, previše uzbuđenja i konfuznih osećanja za kratko vreme. Vraćali su se svi četvoro za grad...Merdan je vozio. Ona i Deniz su razmenjivale utiske...osećala je umor i nemir koji je nije napuštao. On je bio miran i ćutljiv...jedva joj otpozdravi kada je doveze do hotela.
Cela nedelja joj je protekla u poslu praveći zabeleške dok je obilazila hotele. Imala je par ideja koje su bile lako izvodljive i nadogradnja samo u finesama. Izbegavala je kičeraj, davala je akcenat na folklornom koloritu jer turisti su želeli da osete istok. Dodeljen joj je tim od dva momka i dve devojke. Svi su bili stranci i odlično su s uklapali. Darja, čehinja bila joj je posebno simpatična. Sa njom se i posle posla družila...te večeri su se dogovorile da izađu u restoran na večeru. S obzirom da su u nepoznatom gradu, odabrale su hotelsku varijantu. Na brzinu se spremila i sišla u hol hotela, sela je pored male fontane čekajući prijateljicu. Tog dana je kupila par komada odeće, duge suknje i haljinu. Bila je zadovoljna izborom, marinsko plava boja uske haljine stajala joj je savršeno. Duga sa malim dekolteom i širokim rukavima bila je elegantna i svedena. Začu kako je neko zove, okrete se i ugleda mladog emirovog sina Nedžiba. Raširi oči kada ga ugleda u odelu. Izgledao je sasvim drugačije, vitak i zgodan privlačio je poglede turistkinja.Široko joj se osmehnu i pristojno upita da li sme da joj pravi društvo dok čeka koleginicu. Klimnula je glavom i pokaza mu rukom da sedne. Mnogo interesantnih stvari joj je ispričao o njihovoj kulturi, o samom gradu, običajima i životu uopšte. U tom naiđe Darja i krenuše svi zajedno do restorana, Ildi je bilo neprijatno da mu kaže da su planirale žensko veče pa ga ljubazno pozva ali tonom koji je značio samo dobro vaspitanje. Odbio je i zahvalio se...uze joj ruku i spusti poljubac na nadlanicu blago joj stisnuvši prste. Odahnula je kada se udaljio, u ušima su joj odzvanjale Jasinove reči. Vreme je proletelo, svaka od njih je ispričala po nešto iz svoje prošlosti, evocirale su uspomene koje su ih na neki sestrinski način povezale. Malo pre ponoći su se rastale kod lifta sa obećanjem da će se češće nasamo viđati. Ušla je u sobu i priđe velikim prozorima gledajući lepotu grada koji je blještao u noći. Oseti se usamljeno, sve više se vraćala mislima u Kapadokiju zamišljajući balone na safirno plavom nebu. Žudela je za ljubavlju, žudela za nekim ko će je iskreno voleti i razumeti, osloboditi njenu divlju prirodu...promeniti je u nežnost. Začu kucanje na vratima apartmana, priđe i otvori ih, ukoči se...gomila buketa crvenih ruža i špalir momaka koji su prolazili i punili salon. Zapanjeno je stajala ne verujući šta se dešava. Izvadi poruku i stomak joj se stisnu..." Za najlepše oči...Nedžib". Htela je vratiti svo cveće ali je preseče rečenica „odbijanje shvataju kao uvredu časti". Besnela je u sebi nemoćna da reaguje, njeno neznanje je ovoga puta koštalo.
