Suton je polako prelazio preko dina ploveći pustinjom dižući pesak kao čarobni prah blagim povetarcem, nebo obojeno tamnim bojama sive mešajući se sa mastilo plavom davali su nestvaran prizor. Posmatrala je kako noć dolazi i prosipa zvezde po nebu...mislila je o sinu. Aras joj je nedostajao i želela je da ga oseti u svom naručju i udahne njegov miris. On je bio deo nje i njega, njihova ljubav satkana u svakom delu tog malenog bića. Priđe joj i obgrli je...utonu u njegove naručje i oseti snažno telo kroz tanku tkaninu ogrtača. Stajali su u tišini i disali kao jedno, pređe rukom po njenoj kosi i skloni je sa vrata. Dodirnu joj vrat nežno ga milujući...telo joj se opusti i celom dužinom se nasloni na njega. Meka i baršunaste koža bila je stvorena za poljupce, ovako usporena i snena uzburka mu sva čula. Povuče kraj pojasa na ogrtaču i svila skliznu sa putenog tela...okrete je i zagnjuri lice u njenu tamnu kosu. Prstima je klizio niz leđa ispitujići svaki pedalj meke kože, pamteći svaku udolinu...podiže je i usnama dohvati čvrste grudi. Uzdahnula je i zari prste u snažna ramena. Oči su mu bile tamne i pune strasti, gledao je sa obožavanjem. Uhvati je za bedra, povuče vitke noge i savi se oko njega. Pokri ga tamno pramanje dok je uzimao usne, ote joj se uzdah kada je bez najave steže uz svoje kukove i okrete na široki trosed. Nestala je pod njegovim snažnim telom topeći se u poljupcima kao pena. Šaputao je u zanosu tražeći odgovore...mislila je da će umreti od lepote. Uzvraćala je po prvi put bez stida, gledajući u tamu njegovih očiju. Još jednom i mnogo puta do tada kao jedno, u plamenu, jer ovog puta je bilo kao prvi put, bližio se kraj kada se spaja crna sa zlatnom...stegla ga je osetivši kako joj se razli vrelina po celom telu. Ugušio joj je jecaj poljupcem.
-Safete, Safeteeee! Brže kola...- vikao je sa terase noseći Ildu u naručju. Ona je tiho govorila jedva savalađajući nalete bola.
-Merdan, smiri se, dobro sam...ovo je prirodno i normalno.
Izbezumljeno je gledao kako joj se lice grči od bola. Nije mogao podneti njenu bol. Ona je za njega bila sve. U njegovim snažnim rukama osećala se sigurno i zaštićeno. Nesvestan prostora i vremena ljubio je svo vreme i stezao ne želeći da se odvoji od nje. Vikao je na momka da vozi što brže, čelo mu se orosilo kapljicama znoja, jedva je čekao da stignu u bolnicu. Pokušala je našaliti se sa njim da bi mu skrenula pažnju.
-Ne brini, sve će biti u redu...uostalom sam si rekao da želiš veliku porodicu, tek smo kod trećeg deteta a ti nikako da se navikneš.
-Ildaaa, ne izazivaj me sad...volim te više od svega...umirem kada nisi dobro.
Ogroman džip ulete u bolnički krug, izlete iz auta i uze je na ruke...pokušala je reći da može hodati ali nije slušao. Sa vrata zagrme tražeći lekara...srce mu je divlje lupalo u grudima od straha. U roku od par minuta Ilda je bila na odeljenju. On se sruči na stolicu u hodniku i nervozno prođe rukom kroz kosu, ovaj deo mu je bio najteži...nikako nije mogao prevazići strah kada je dolazio termin porođaja. Zazvoni telefon, pogleda u ekran i javi se.
-Ušla je na odjelenje, javiću ti ne brini...idi ti po Kerema. Ne brini mogu sam, idi.
Jasin je krenuo za Istanbul, dolazio je njihov brat Amerikanac nakon toliko godina. Svi su se okupili u konaku da provedu leto zajedno. Merdan i Ilda su se pre godinu dana vratili u Urgup sa decom. Napustili su Dubai i odlučili da u Kapadokiji naprave svoj hotel...nisu se pokajali jer ova zemlja je bila njihovo nasleđe duboko u krvi, surova i divlja sa lepotom koja ostaje za sva vremena. Njihova Vrata raja u pepelu tuffa, dolinama ružičastog stenja, pećinama visoko u vrletima i plesu derviša. Jasin i Deniz su ostali u Dubaiu još neko vreme ali sa željom da žive u Istanbulu. I oni su pored Sare dobili Edina. Iz misli ga trže glas sestre.
-Gospodine...gospodine Merdan, čestitam.... dobili ste sina.
Gledao je u ženu koja mu se učini da je anđeo, ustade i uhvati je za ramena, jedva izgovori.
-Ilda...kako je moja žena?
-Sve je u najboljem redu...gospođa je u redu, porođaj je protekao u najboljem redu, pozvaću vas za par minuta da vidite suprugu i sina.
Nasmeši se i uhvati se za potiljak...okrete se i pogleda prema nebu zahvaljujući se na sreći i ljubavi koju je imao.
Simpatična crvenokosa žena sa širokim osmehom na licu uđe u salon, za njom je išao muškarac smeđekos sa naočarima za sunce na licu. Zapahnu ih hladovina i miris nara...iza drvenih vrata pojavi se mlada devojka i osmehnu se.
-Dobro došli, izvolite.
-Mi smo rezervisali apartman, Ulusoyevi iz Istanbula.
-Tako je, želim Vam ugodan odmor. Sada će vam momak pomoći oko prtljaga, pođite sa mnom.
Sabiha je bila oduševljena smeštajem, nasmejana i puna pozitivne energije obraćala se mužu pokazajući na svaki detalj. Radovala se odmoru posle toliko vremena, biće sami dve nedelje. Deca su otišla sa svojim drušvom preko škola i mogli su ukrasti par dana za sebe. Raspremila je stvari, istuširila se i presvukla, ushićeno je pozvala muža da krenu u restoran na ručak. Želela je sve videti, nestrpljiva i puna sreće. Dobili su sto pored same ograde...pogled je pucao na očaravajući pejzaž doline Vilenjakovih dimnjaka i parcela sa vinogradima. Ispod njih je bio ambis od oštrog stenja...osećaj je bio izvanredan. Njihov razgovor prekinu mek ženski glas.
-Ulusoy?
Sabiha se okrete i ugleda prelepu ženu tamne kose i očiju u dugoj haljini...
-Da...mi smo.
-Ja sam Ilda, vlasnica hotela. Želela sam da vas upoznam i poželim lep odmor. Ukoliko vam nešto zatreba slobodno se obratite devojci koja vas je dočekala. Ona je zadužena za vas.
Yavuz se skameni, stajala je ispred njega lepša nego ikada nakon toliko godina. Ustade i pruži ruku smešeći se. Njene oči blesnuše i obli je blago crvenilo...klimnula je glavom i poželela im prijatan dan udaljivši se. Osećao je toplinu dlana njegove prve ljubavi...izmestila ga je svojom pojavom, taj pogled ga je godinama proganjao. O njoj posle odlaska u Dubai ništa nije čuo sem kratkog pisma u kojem ga je obavestila da je našla ljubav svog života. Tražila je oproštaj od njega jer nije mogla živeti u laži i poželela mu sve najlepše. Istina, vreme je učinilo da bol prođe ali nepreživljena ljubav se ne zaboravlja. Sreo je Sabihu i pokušao zaboraviti...zavoleo je nežnom ljubavlju, poštovao i uživao u njenoj plahoj naravi. Sa njom je dobio decu i mogao reći da je dobio svoje parče sreće.
Sunce je bojilo nebo zlatnom utapajući se u zreloj boji nara...nestajalo u sutonu prateći balone kako polako lebde prema odmorištu. Sabiha se nasloni na njegove grudi i šapnu..."volim te"...obgrli je spusti usne na njenu kosu i uzvrati..."i ja tebe dušo". Pogled mu privuče prilika u beloj haljini, pramenje njene tamne kose igralo je na vetru... priđe joj snažan muškarac i stade iza njenih leđa. Njegove ruke zagrliše vitku figuru, lagano spusti glavu ljubeći joj vrat. Nežna bela ruka obgrli ga i njihove usne se spojiše u dug poljubac. Okrenu je ljubeći , podiže i unese u sobu. Gledao je zatečen trenutkom i zadivljen slikom ljubavi koju je video..........KRAJ
