VII deo
Izađe iz kupatila i krenu u sobu da se spremi na posao...vrata od njene bila su odškrinuta, prođe i pogleda. Nije bila u krevetu, otvori ih...soba je bila prazna. Obuče se na brzinu, svo vreme razmišljajući gde je, steže mu se u stomaku pri pomisli da je otišla. Prođe hodnikom i začu tihu muziku iz kuhinje...stajala pored kafomata i sa telefona slušala muziku, odskoči od iznenađena kada mu začu glas.
-Dobro jutro!
-Dobro jutro...izvini ako sam te probudila.
Stajao je neskidajući pogled sa njene tanke spavaćice i ogrtača. Ni jedan nabor na tkanini i pomisao da nema ništa ispod izazivala mu je pulsiranje u glavi. Zapahnu ga njen miris, steže vilice i sede za sto...ona polako priđe i spusti šolju ispred njega, otvori velika vrata od tarase. Sede preko puta njega i podiže bosa stopala na drugu stolicu, svila kliznu otkrivajući njenu vitku nogu. Kao da ga je ošinula bičem, zalepi oči za njeno telo i oči mu potamneše. Izazivala ga je, znala je da je slab na nju. Opušteno je pijuckala kafu ne gledajući u njega. On se meškoljio u stolici pokušavajući da se smiri, nije joj verovao...a još jednom proći kroz isto bilo bi previše. Okrete se kao da mu je pročitala misli, osmehnu se i reče.
-Doručak je na pultu, ja idem da se okupam, oko podneva stiže limuzina, Sadik Al Rašid želi ručati u mom društvu i želi da upoznam njegovog rođaka koji drži par hotela u Kataru.
U njemu buknu ljubomora, saopštavala je da izlazi na ručak sa dva muškarca kao da ide u kupovinu. Jedva se suzdrža da ne prasne, klimnu glavom i odgovori.
-Ja se vraćam uveče, na stolu su ključevi.
Ustao je i izašao besno koračajaući do kola, stavi naočare za sunce i uđe u auto. Svaki put ga je uspela izbaciti iz takta, sada je bilo gore nego ikada. Gazila ga je i lomila svojom blizinom. Uze telefon i pozva broj...za par minuta je znao gde će ručati.
Ušla je u hotel koji je bio malo dalje od centra i odmah uoči par detalja koje bi promenila. Sa njom je bio jedan od momaka koji su radili za Sadika, mladi arhitekta. Ušli su u salu i konabar ih povede do stola. Sadik je upozna sa čovekom u kasnim tridesetim, vitak i crnomanjast odavao je utisak mirnog i zadovoljnog čoveka. Nasmeši se, zubi mu blesnuše na preplanulom licu. Zahvali se što je izdvojila vreme za njega i pruži ruku pokazajući da sedne. Problem hotela su bili liftovi i pomoćni izlazi, ona i arihitekta su su našli rešenja bez mnogo narušavanje već postojaće koncepcije. Aziz je bio prezadovaljan, ponudio je i mogućnost posla u Kataru. Ilda se ljubazno osmehnu i odbi uz objašnjenje da ne planira dugo ostati u Emiratima. Ovde je samo zbog supruga i u poseti od mesec dana. Ručak se brzo završio jer je i Sadik imao još jedan ugovoren sastanak, na izlazu reče da je pozvao Merdana u petak da dođu na večeru. Poljubi joj ruku i ode.
Bilo je nešto do 5h popodne kada je stigao kući, otvori vrata i zapahnu ga hladovina. Sve je bilo tiho...prođe hodnikom i pogleda po sobama. Još nije stigla iz grada, u momentu se naljuti. Sadik mu je javio da su završili sa ručkom, gde je otišla posle toga? Presvuče odelo i sede na terasu ispod tende, kuvalo mu je u glavi, ponašala se kao slobodna žena a dobro je znala da to ne trpi. Iz misli ga trže zvono telefona...službenica je obaveštavala da je poslala mail kompaniji. Vrata od kapije se otvoriše i uđe limuzina...izašla je držeći u rukama kese, videlo se da je bila u kupovini. Okrete se prema njemu i mahnu rukom. Pobesneo je. Ušla je u kuću, čuo je njene potpetice i zaključi da je otišla u sobu. Pojavi se nakon petnaest minuta sa čašom mineralne vode obučena u široku pamučnu haljinu. Odmeri je ljutito pogledom i okrenu glavu. Ni za Boga miloga je nije hteo ništa pitati, pravio se da je ravndošuan. Iz misli ga trže njen glas.
-Da li si gladan?
-Ne...ručao sam sa poslovnim partnerima.
-U redu, kako si proveo dan?
