Bubnjevi su parali nebo odzvanjajući dvorištem, zvuk se odbijao od stenje i čuo se po celom Urgupu. Narod se veselio zbog slavlja...svi su čekali u redu zakrčivši celu ulicu željni da budu deo svetkovine. Momci su izvodili tradicionalan ples dok su žene ispuštale zvuke slične zvižducima od kojih se tresla sama dolina. Venčanje samo što nije počelo...stajala je u sobi u beloj haljini protkanoj srmom...kosa podignuta u bogatu punđu sa sitnim belim cvetićima i uvojcima koji su padali oko nežnog lica činili su je nestvarno lepom. Ruke su joj bile hladne a srce tuklo u grudima kao u uhvaćene ptice. Čekala je poziv misleći samo na jedno..." ovo je san, probudiću se svakog trenutka". Volela ga je, on je bio muškarac njenih snova a tako malo je znala o njemu. Njih dvoje su zapravo bili stranci, nije znala ništa o njemu, nije znala da li više voli plavu ili zelenu boju, kišu ili Sunce, proleće ili jesen. Želela je njegovu ljubav više od svega, samo da je jednom pogleda očima punim nežnosti. Dođoše devojke i polako je izvedoše na vrata sobe...nastade muk za trenutak a onda se prolomi pucanj, poče podvriskivanje žena i svadbeni ples uz zvuke bubnja. Čekao je ispred stepenice posmatrajući kako lagano silazi...u njemu hiljadu osećanja, ushićenje, strah, ljubav...želja i nežnost. Dohvati joj ruku i stegnu hladne prste...gledala ga je očima punim suza, poluotvorenih usana ustreptala u želji da je zagrli i odvede daleko od ove gužve. Visok u odelu, modrih očiju i nasmejan bio je kao sa naslovne strane iz nekog časopisa. Vreme je proticalo, gomila lica, nikog poznatog...bubnjevi i ples sve se mešalo. U jednom trenutku joj priđoše Gul i Sadik, sestra i brat...zagrliše je izgovarujući najlepše čestitke. Merdan ih dočeka raširenih ruku, zahvali se i upita da li su se smestili. Gledala ga je ispod oka osećajući njegov dlan na svom struku, poželela je da je nikad ne pusti od sebe. Pocrvene pri toj pomisli i spusti glavu...oseti stisak i potraži njegove oči. Jedva je disala tonući u tamno sivilo naslanjajući se na svog lepog muža.
Veselje je trajalo do duboko u noć...sedela je pored kolevke i ljuljala sina pokušavajući da ga uspava. Buka ga je činila nervoznim. Presvukla se u tanak ogrtač i pustila kosu...nije ga očekivala, poljubio joj je ruku pred vratima od sobe i otišao. Ovo je trebala biti njihova prva bračna noć a on je ostavio samu, više ni njeno telo nije želeo. Uhvati je napad besa...dovoljno mu je bilo da dobije naslednika, a onda je preseče Denizina priča one noći u Dubaiu. „ Zakon im dozvoljava da imaju četiri žene ali ne žene se jer nema potrebe, imaju ljubavnice koje mogu menjati kada hoće". Puče joj pred očima. Prošlo je godinu dana, poznavajući ga sigurno nije bio sam...ko zna koja ga čeka tamo? Nju će zakapijati u konaku a vratiće se u Dubai i voditi život kao samac. Strese se od pomisli na scenario koji joj se vrteo u glavi. Prevario se ako je mislio da će sedeti kući i čekati skrštenih ruku da joj udeli milostinju.
-Emina, ja ću sebi skuvati kafu...radite vi svoj posao – sišla je rano i želela popiti šolju jake kafe. Celu noć je loše spavala.
-Računaj i mene za kafu.
Strese se kada mu začu glas iza svojih leđa. Oseti njegovu blizinu, toplina njegovih dlanova na mišicama izbaci je iz ravnoteže. Celim telom se naslonio uz nju ljubeći je u kosu. Za trenutak pomisli kako tone, zatvori oči i izbroja u sebi. Njenim mukama nije bio kraj, tiho joj reče.
-Danas se spremi vodim te na jedno posebno mesto.
Namesti osmeh na lice i okrenu se prema njemu gledajući ga ravno u oči, odgovori.
-Zaboravljaš da imamo malu bebu...ne mogu nigde ići.
-Ne brini, obezbedio sam ženu za čuvanje našeg sina...provešćemo zajedno dan. Za sat vremena krećemo.
Izašla je ispred kapije i ušla u džip. Na sebi je imala uske letnje pantalone i tanku košulju, oči su joj bile zaklonjene naočarima za sunce. Kosa vezana maramom otkrivajući male dijamantske minđuše koje joj je poklonio veče pred venčanje. Krenuli su u suprotnom smeru koji je očekivala. Išli su prema stenovitim dolinama...u autu su ćutali dok je temperatura rasla. Napetost se osećala u svakom pokretu. Prva progovori da bi smanjila pritisak.
-Da li mogu znati gde idemo?
-Možeš, vodim te da vidiš koliko je lepa zemlja u kojoj si rođena, samo zaćuti i povuci se u tišinu, čućeš magiju koja ti zauvek ostaje u srcu posmatrajući pejzaže koji se mogu videti samo ovde.
Povukla se u sedište i naslonila glavu na sedište...bio je u pravu, prizor je bio predivan. Vozili su se dobrih dva sata, zaustavi se ispred tekije. Veliko stenje sa otvorima izgledalo je nestvarno...krenula je lagano za njim. Ušao je u prostor jedne od pećina...pod je bio urađen u mozaiku dok su zidovi bili osvetljeni malim svetiljkama. Krenuo je uskim hodnicima, pratila ga je jedva uspevajući da pogleda kuda idu. Došao je do centralne prostorije. Zastala je iznenađeno gledajući u derviše koji su sedeli na podu pevajući, njihovi glasovi u jednoličnom tonu odzvanjali su planinom. Seli su na klupe izvan prostora...društvo im je pravila grupa turista koja sa pažnjom posmatrala ljude obučene u bele halje sa kapama kao kupama. Telo joj zatreperi od snage njihovih glasova...dvojica mladića vitkih crnomanjastih polako se podigoše i uz zvuke frula lagano kretoše da se vrte u svom svetom krugu. Kamenom salom se čuo slab zvuk malog instrumenta i šuštanje bele tkanine dok su mladići lagano podigli ruke prema nebu...njihova lica u transu odisala su srećom i Božanskim mirom.
Nagnuo se blizu njenog obraza tiho joj pričajući.
-Derviši plešu Rumijev mistični ples. To nije radi atrakcije ili folklorni obred...derviši plešu tražeći Božansko u sebi, ples ih uvodi u dubine sopstvene duše. Sufijski put je put muzike, poezije i plesa. To su ključevi za „Vrata raja" kroz koja prolaze i putuju ka istinskoj ljubavi, ljubavi koja je jednaka Božanskom. Derviši kao obični ljudi su duboko posvećeni duhovnom životu...rastu odgajani u skromnosti i saosećajnosti prema nesrećnima, bolesnima...tu su da pomognu svakom živom stvoru, brišu suze i donose mir. Za njih su svi ljudi bez obzira na veru isti u Božijoj bašti.
Njegov vreo dah je prljio obraz a kretanje derviša i pomeranje vazduha zbog njihovih halja su je držale zakovane za klupu. Izgubila je pojam o vremenu, trgla se kada je povukao za ruku. Hodala je opijena prizorom. Zastade pridržavajući se za zid...Merdan se okrenu i ugleda kako stoji naslonjena zatvorenih očiju. Priđe i reče.
-Dobro si?
-Mhmmmm, ovo je nešto najlepše što sam videla...osećam kako mi gori utroba a srce kuca u ritmu njihovog plesa.
Uze je za ruku i ispreplete prste sa njenim vukujući je kroz hodnike. Izađoše napolje na svetlost dana. Bila je crvena u licu, oči su joj sijale čudnim sjajem...kao da je bila u groznici. Otvorio je vrata i pomogao da sedne. Ćutao je gledajući je ispod oka, bila je u vatri koja je pretila da bukne svakog trenutka. Pređe prevoj i izađe na hotel u stenju, podsećao je na „Čardak ni na nebu ni na zemlji". Tiho joj reče.
-Ručaćemo ovde...
-Dobro, gde god...ja sam žedna.
Ušli su u mali hol...sav hotel je bio u terasama sa dva restorana na samom vrhu koje su gledale na ambis. Pojavi se mladić i ponudi se da ih odvede do restorana. Bez razmišljanja, svesna samo svoje ljubavi i njegove blizine reče.
-Želim da ručamo u sobi.
Merdan se trže i pogleda je raširenih očiju, mislio je da je pogrešno čuo...u njenim rukama bljesnu ključ. Krenula je hodnikom ostavljajući ga zbunjenog da gleda za njom. Kao opčinjen pođe žurnim korakom, nađe se u sobi. Ugleda je iza zavese okrenutu leđima...skidala je polako košulju klizeći sa njenih ramena. Istog momenta krv mu proključa kao vulkan. Priđe joj i naglo je okrete, dohvati njene usne i dobi ih istog momenta. Izbrisa u sekundi sav svet oko sebe sem nje i njenog mekog tela...oslobodi je odeće i podiže. Usnama kliznu po njenim grudima i oseti kako zadrhta, spusti je na svileni prekrivač. Rasute kose i zamagljenog pogleda pozivala ga je na ljubav. Srce mu zastade i prvi put lagano je dotaknu njenu vrelinu uzimajući je polako. Svaki mišić na telu mu je bio zategnut u očekivanju potpunog zadovoljstva. Uzdahnu kada je oseti kako ga steže i obavi se oko njega dodirujući mu kolenima struk. Izvi se i savi ruke u luk iznad glave kao znak predaje. Merdan oseti silovit udar strasti koji ga izbaci iz ravnoteže, skoro kriknu kada mu grudi dotaknu vlažnim usnama...uhvati je za kosu i dohvati usne uzimajući je divlje, stežući je uz svoje telo. Dani u čežnji, dani potrebe, čiste i istinske ljubavi igrala je u njihovim telima, duboko u tišini. Oboje u iskonskoj ekstazi koju samo čisto i iskreno srce može, predajući se onome koga voli.
