-Merdan čekam te u restoranu kod fontane...Al Rašidovi stižu sa porodicom oko 21h – Jasin je zvao sa spikerfona u autu.
- U redu, spreman sam...stižem na vreme.
Isključi vezu i nasloni se na sedište uživajući u svežem vazduhu koji je ulazio kroz otvoren prozor auta. Teško mu je pao odlazak sa ergele i vraćanje u grad. Odela i formalnost u ovom trenutku bila su kao kazna...sve više je bežao u samoću. Polako se uključi u gužvu i skrete prema Burdž Kalifi. To je bio najlepši deo grada...najveća muzička fontana na svetu, preko šest hiljada lampi i dvadesetpet projektora u boji. Noću se vidi sa udaljenosti od trideset kilometara. Jedna od najlepših atrakcija na svetu. Parkirao se i izašao iz auta, u svetlom odelu preplanuo i vlažne kose privlačio je poglede ženskog dela gostiju na velikoj terasi luksuznog restorana. Laganim korakom uputi se prema stolu ugledavši Jasina. Sedeli su i pričali o Sari...Jasinovoj i Denizinoj ćerki. Nisu ni obratili pažnju kada se u sali pojavi cela svita Al Rašidovih. Njih dvojica su imali tu čast da obeduju sa celom porodicom jer su prihvaćeni kao prijatelji i ljudi od poverenja. Kako su pristizali tako su žene i deca bili predstavljani, ceo prostor je bio zakupljen i odvojen od ostalih gostiju. Vodio se živ razgovor, svi su bili opušteni i nasmejani...red se znao, kada govore stariji mladi su ćutali. Večera je mogla početi, iz kuhinje su stizali ogromni ovali tradicionalne hrane puni đakonija opojnog mirisa. Bahrudin reče da treba još dvoje dece da stignu izvinjavajući se zato što kasne...dolaze sa predavanja. Merdan je pričao sa jednim od sinova vezano za izgradnju hotela u pustinji, pažnju mu privuče Jasinov pogled, okrete se i sledi. U dugoj haljini boje zrelih višanja, visoka i vitka puštene kose ušetala je u salu i pokupila sve poglede, sigurnim hodom ruku pod ruku sa mladićem laganim korakom prilazila je stolu. Sva gospoda pristojno ustadoše da je pozdrave. Sadik joj priđe i poljubi ruku uz reči.
-Mnogo vam hvala što ste ispoštovali moju molbu i odlučili se za ponovnu saradnju.
- Hvala Vama što ste mi ukazali poverenje.- osmehnula se i sela.
Gledao je neverujući svojim očima...misli su grozničavo letele pokušavajući da sastave bar jednu sliku. Jasin ga pogleda sa molbom u očima, najmanje im je bila potrebna scena. Prostreli je pogledom i zahvali se što su mu priredili iznenađenje i njegovu suprugu pozvali na večeru. Sadik klimnu glavom i osmehnu se krajem usana uz reči.
-Dragi moj prijatelju, teško je biti sam u pustinji...uvek je lakše imati ovako nežan cvet uz sebe, noći su lepše. Sem toga gospođini saveti su bili zlata vredni.
Klimnuo je glavom u znak odobravanja na Sadikovu aluziju posmatrajući je netremice...bila je lepša nego ikada. Nežno lice sa krupnim očima i poluotvorenim usnama boje haljine privlačile su kao magnet. Kosa u uvojcima padala je po ramenima sijajući na svetlu kao svila...strese se pri pomisli na noći provedene u njenom zagrljaju. Steže pesnice i jedva se suzdrža da ne ustane od stola. Agonija se produžavala. Jedva je čekao da se veče završi da pita za sina. Sati su prolazili, odahnu kada Bahrudin i Sadik zahvališe na društvu i rekoše da je veče bilo prijatno i da je vreme da se pozdrave.
Rastali su se na izlazu...Ilda je stajala pored Jasina, okrenu se i zagrli spusti usne na njegov obraz.
-Čestitam na prelepoj devojčici, jedva čekam da je vidim.
-Drago mi je da si došla...puno si nedostajala.
Merdan im priđe, bez najave je uhvati za mišicu i povuče grubo priljubivši je uz sebe.
-Šta ti radiš ovde? – siktao je kroz zube.
-Gde mi je sin?
-Aras je u Istanbulu, ostao je sa Atifom i tvojom majkom, njih dve će ga čuvati dok sam u poseti kod svog muža. U čemu je problem?
On se trže kao da ga je ošamarila. Pozdravi se sa Jasinom i povuče je prema autu, otvori vrata i sačeka da se smesti, besno ih zalupi. U njemu je kuvalo, došla je na Sadikov poziv a on umire za njom dva meseca. Za par minuta su bili na glavnom putu, vozio je u pustinju...u kolima je vladala tišina. Ilda se tresla od samog pogleda na njega, još uvek muževani i privlačan bio je centar njenog sveta. Znala je da će biti teško osvojiti njegovo srce verujući da je ostalo makar malo osećanja za nju. Želela se boriti za njegovu ljubav i probati okupiti porodicu.
Uveo je u prostranu prizemnu kuću koja je gledala na pustinju...dvorište sa bazenom i travnjakom činili su je jednostavnom i funkcionalnom. Upali svetla i krenu do kuhinje...stajala je u velikom salonu gledajući oko sebe. Vratio se sa čašom odmeravajući je lagano pogledom, tihim pretećim glasom izgovori.
-Ilda, reci mi šta hoćeš? Reci mi pravi razlog svoje posete?
Okrete se i pogleda ga ravno u oči, osmehnu se i odgovori.
-Zar ženi treba poseban razlog da bi došla kod muža? Oprosti nisam znala da treba najava za dolazak.
-Ildaaa...ne igraj se sa mnom. Odlično znamo i ti i ja da ovo ne štima. Ne želim da se poigravaš samnom. Ako računaš da ću pasti na tvoje čari, varaš se. Ne želim problem...ne želim opet isto. Našao sam svoj mir.
-I ja sam našla svoj mir. Slažem se u potpunosti sa tobom, vreme je da se razvedemo...ipak, biću tvoj gost narednih mesec dana dok ne završim posao. A sada bih te zamolila da mi pokažeš gde je soba za mene. Verujem da ne želiš da se ovde povlačimo po kuloarskim pričama, za njih smo muž i žena. Kada odem radi što te volja.
Stisnu zube i pođe niz hodnik...hodala je lagano, njene potpetice su mu parale misli. Prokleta bila, voleo je zemlju po kojoj hoda ali ovoga puta neće popustiti. Otvori vrata i pokaza rukom da uđe. Ilda spusti ruku na glatku površinu ivice kreveta nežno je milijući, krv mu udari u glavu...polako priđe velikim prozorima i pogleda u pustinju. Stajao je gledajući njene obline ispod tanke haljine i stopala u laganim sandalama. Začu njen glas.
-Divno je ovde...kada pođeš, zatvori vrata za sobom. Umorna sam od puta i spavala bih.
Besno se okrete i zalupi vrata. Nasloni se na zid i pokri rukom oči, goreo je od želje za njom.
