Kiša se slivala niz prozore male garsonjere iznad bordela u predgrađu Pariza. Narandžasta svetlost obasjavala je sobu dajući setan oblik oskudnom nameštaju i osećaj tišine u gomili napoznatih. Iz bara se čuo zvuk harmonike i poznate šansone. Zavaljena u fotelji cvetnog dezena s početka dvadesetog veka prebačenih nogu preko naslona uživala je u miru slušajući zvuke spolja. Duga smeđa kosa u uvojcima dodirivala je stari tepih jer joj je glava bila zabačena netremice posmatrajući ispucali plafon. Podiže lenjo ruku i povuče dim iz duge tamno braon cigarete...usne namazane jarko crvenim karminom razvukoše se u osmeh. Još jedno veče donelo joj je lepu zaradu čineći je srećnom...izašla je iz luksuznog kluba zadovoljna sobom i klijentima. Okrenu glavu i pogleda u veliko ogledalo...ležala je još uvek u kostimu koji je otkrivao izvajano telo sa naglašenim oblinama. Koža kao baršun sijala je pod svetlošću lampe, nežna i negovana. Zelenkasto sive oči su je posmatrale ispod jake šminke svetlucajući mačkastim sjajem zadovoljne onim što vide. Bila je sigurna u sebe i srećna onim što je postigla. Imala je sve što je htela, nakon svega. Neopterećena prezrivim pogledima žena i pričama koje su odzvanjale tamnim hodnicima gradila je svoj život. Nasmeja se kada pomisli na rupu u kojoj je živela sa osećajem uspeha i evidentnom kontradiktornošću znala je da je ceo svet njen. Graciozno ustade i dohvati providan ogrtač od crne čipke i ogrnu se...uđe u kupatilo da proveri ima li tople vode. Bilo je vreme da sa sebe spere požudu, fantazije i po neku perveziju zabludelih muškaraca. Komad po komad odeće je padao na pod, prijala joj je hladnoća trošnih pločica pod bosim nogama...zakorači u kabinu i pusti da joj topla voda klizi telom u jakom mlazu. Širio se miris mošusa i cimeta budeći čula i stvarajući osećaj zadovoljstva koji je ostavljala uvek za kraj dana. U krevet je odlazila kao da je čeka vreo zagrljaj zaljubljenog muškarca, izabranik njenog srca...ljubav njenog života.
Jutro nad Parizom donelo je tamne oblake i još jedan kišan dan, probijala se kroz gužvu žureći ka metrou. Vlaga se uvlačila u kosti a naočare su joj maglile od hladnoće. Oseti za trenutak pritisak samoće i umora. Toliko je čekalo posla u kompaniji koja je jela žive ljude. Telom joj prođe jeza, ne sme biti nezhvalana, imala je sreće...redovna i dobra plata, naklonost šefova zbog uloženog truda i pozamašne bonuse. Sve je postigla radom, niko iza nje nije stajao...nikoga nije imala da bi joj pomagao. Povučena i skromna, neugledna i ćutljiva odavala je utisak poverenja, za nju se znalo da je karijeru gradila radom a ne iz nečijeg kreveta.
-Daria, nadam se da ste završili one dve fascikle koje sam ostavio juče na Vašem stolu?
-Naravno...hoćete li da Vam donesem ili želite odmah?
-Donesite.
Ustala je i spontano zagladila dlanovima nabore na suknji, rukom zakači nemirni pramen iza uha koji se izvukao iz čvrsto zategnute punđe. Pomeri naočare višlje na nos i dohvati dokumenta izlazeći iz kancelarije. Hodala je nečujno jer jedino je ona od svih žena u kompaniji nosila cipele sa niskom petom i gumenim đonom. Bila je neprimetna i neugledna...vrednica kojoj su sve živo uvaljivali da završi, uradi, nađe rešenje, prosledi dalje ili jednostavno drži na svom stolu za ne daj Bože. Imala je lice osobe koja se nikada ne ljuti, uvek bojažljiva i simpatično smetena izazivala je sažaljenje ili totalnu nezainteresovanost. Ponekad joj se činilo kada bi umrla, niko ne bi primetio, jedino ako mu nešto ne zatreba iz njene kancelarije. Nije se žalila, volela je posao i volela svoju nevidljivost...ovde je bila sigurna. Kucnu na velika drvena vrata i tiho se uvuče kada začu „napred". Priđe ogromnom stolu i prosedom muškarcu, naže se i pruži fasicikle. Gospodin Edin je već četiri godine bio njen direktor...sposoban i žilav čovek oštrog pogleda i britkog jezika, mag u poslovnom svetu. Sa njim je uvek bila u korektom odnosu jer on nije gledao lica samo papire koji su morali biti besprekorni.
-Hvala Vam...odlično urađeno. Sledeće nedelje imamo proslavu, organizujte restoran i pošaljite pozivnice, spisak ću Vam dostaviti posle ručka. – okrznu je pogledom i osmehnu se za trenutak.
