Salalah....
Tišinu su remetili uzburkani talasi nadolezaći sa plimom pod jakom svetlošću Meseca koji je bacajući raskošnu svetlost, ogledao se u vodi. Ležala sa njegovom glavom na grudima prolazeći nežno prstima kroz tamnu kosu slušajući kako mirno diše. Kroz prozor je ulazio svež noćni vazduh pomerajući zavese otkrivajući zvezdano nebo sa purpurnim oblacima koji su nestajali na horizontu najavljajući rano jutro. Još jedna neprospavana noć u zagrljaju voljenog čoveka. Želela je nadoknaditi vreme, želela je produžiti sate sreće i spokoja od kada se vratio. Ljubav koju joj je pružao istim žarom kao i prvog dana govoreći da je jedina, zahvaljujući njoj preživeo je dane zatvoren, čekajući otkup. Severno Jemenske jedinice su tražile ogromne sume novce za bogate taoce preteći da će sve pobiti ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune. Problem je nastao jer mnogi su držali novac po stranim bankama, računi su blokirani kada je spisak dostavljen ambasadama. Njegovu porodicu i njega spasila je Feriha stavljajući pod hipoteku sve što joj je ostavio pokojni suprug kada je preko Jemenaca koji su živeli u Omanu saznala da je živ. Bez razmišljanja je u pomoć pozvala emira koji je letovao kod njih u hotelu i zatražila uslugu, za manje od 48h uspela je izvući Atife iz zarobljeništva. Mety prođe jeza pri pomisli na sate koje provela u očaju misleći da je mrtav, spontano joj ruka steže njegov vrat i prisloni usne na čelo nežno ga dodirujući. Danima je sedela posmatrajući ga, strahujući da će nestati i da je sve samo san. Iz Pariza su nakon nedelju dana došli za Oman rešeni da započnu život u Salalahu jer to je jedina zemlja prihvatljiva za celu porodicu. Za manje od mesec dana će se useliti u novu kuću blizu obale koja se užurbano gradila uz pomoć njihovih sunarodnika koji su već par godina živeli u ovoj pustinjskoj oazi.
-Ne spavaš?- iz misli je trže njegov šapat.
-Ne...uživam gledajući te kako spavaš.
U tami blesnu njegov osmeh, podiže glavu i spusti usne na njene. Uzvratila je poljubac za trenutak i okrenu glavu oslobađajući se zagrljaja tiho izgovarajući.
-Spavaj, uskoro će svanuti.
Ilijas podiže obrvu podvlačeći ruku pod svileni pokrivač dodirujući meku kožu, steže je i privuče u naručje, poklopi je telom nastavljajući sa poljupcima klizeći niz vrat sve do grudi. Pokuša se izvući ali je zakova za krevet...znao je da se još uvek suočavala sa njegovim iznenadnim povratkom a on je želeo više od svega. Dohvati je za ruke stavljajući ih iznad njene glave...ljubio je lagano budeći strast koju je krila zatvarajući oči i gubeći dah. Uzbuđivala ga je njena tišina, samo telo je govorilo koliko ga iščekuje podrhtavajući pod njegovim rukama, izvi se i on je ispuni sobom pritiskajući je na meke dušeke. Priljubi se uz nju uronivši u vrelinu čekajući da potraži njegove usne pripadajući mu cela. Gubio je vezu sa stvarnošću u tim momentima prave i iskonske ljubavi želeći samo jedno...večnost u njenom zagrljaju.
-Hira, ne razumem čega se bojiš? – pitala je sestru pokušavajući da sakrije osmeh.
Kristijan je sedeo u bašti hotela i ispijao jutarnju kafu. Njegove oči boje monsunskih kiša, sive i duboke gledale su u mirnu vodu koja je blještala na Suncu. Došao je u goste kod Mety i Ilijasa, prvi odmor nakon mnogo godina. Nasmeši se kada se seti njihovog susreta one večeri u restoranu. Još uvek mu je titrala slika njihovog zagrljaja i poljupca, ceo prostor je ispunila ljubav koju je osetio u talasima. Snažan i mlad muškarac je drhtao kao školarac držeći svoju prelepu ženu grleći je u jecaju i ponavljajući reči ljubavi koje su još uvek odzvanjale u njegovim ušima. Namršti se za trenutak, nikada nije bio emotivac dok nije sreo njih i pokleknuo pred snagom osećanja za koja nije znao da postoje, pomisli da stari. Iz misli ga trže prijatan ženski glas.
-Gospodine Kristijan, oprostite želim samo da Vam poželim dobrodošlicu. Ja sam Hira, Metyina sestra.
Okrete se i srete pogled zelenih očiju koje ga presokoše lepotom. Vitka omanja devojka sa tamnom kosom u haljini boje grimiza ostavi ga bez daha. Nežnije i ženstvenije stvorenje nije skoro video od ove mlade žene. Oseti plamen koji mu zahvati srce pri pogledu na milo lice i ustade sa stolice prihvatajući malenu šaku. Jedva izgovori.
-Hvala vam, drago mi je da sam vas upoznao. Čuo sam mnogo lepog o Vama.
Zvonak smeh ga udari kao struja, oseti nalet želje da je privuče i oseti njene usne, opčinila ga je svojom pojavom i ostavila bez teksta. Mislio da će umreti kada je sela preko puta njega i započela razgovor o običnim stvarima. Kristijan je upoznao ljubav svog života u magičnom i prelepom Omanu, pustinjskoj oazi kilometrima daleko od Pariza. Ona je bila dragulj koji je čekao čitavog života. Ni slutio nije da je skupljala hrabrosti par dana da mu priđe. Zaljubila se na prvi pogled kada ga je ugledala na terasi hotela. Visok, prosed sa najlepšim očima na svetu posmatrao je sa zanimanjem okolicu. Krišom je pratila svaki njegov pokret drhteći od nekog čudnog uzbuđenja, taj čovek je privlačio kao magnet. Na nagovor Mety prišla je da se predstavi i znala je da je ljubav buknula istog trenutka kada su se pogledali.
Popodnevno Sunce bojilo je okolinu u zlatnu poigravajući se sa odsjajem svojih zraka na licima tri žene. Stajale su na obali gledajući u modri horizont svaka u svojim mislima. Sećanja su navirala izazivajući blagi osmeh na njihovim usnama. Pisale su svoj roman, živele okružene ljubavlju čuvajući u srcu dane kada su bile devojčice maštajući o ovom trenutku. Mety, Ajda i Hira tri sestre, tri procvetale pustinjske ruže gledale su u nebeski svod tražeći oči svoje majke sigurne da je njena ljubav bila jača i od smrti.
KRAJ
