Stajala je u maloj prostoriji spremajući kafu da je razbudi, tragovi umora su bili vidni na njenom nežnom licu. Poslala je poslednju pozivnicu za svečanost organizovanu u poznatom restoranu hotela koji je gledao na Ajfelov toranj. Mučila je kupovina haljine za tu priliku, želela je nešto što je konzervativno i sa što manje detalja. Unapred je isplanirala da bude dovoljno dugo da je gospodin Edin primeti, nakon toga vraća se u svoj svet. Nije volela visoko društvo, sa takvim sojem ljudi nije imala šta da traži jer su bili posebni i izvan njenog interesovanja. Raditi sa njima je bilo dovoljno ali ni malo podsticajno jer se sve svodilo na cifre.
-Daria tražim te celo jutro. - zacvrkuta glas Matilde iz Kadrovskog.
-Zašto? Treba ti nešto? - odgovori sa blagim osmehom.
-Ne...htela sam te pitati šta planiraš obući za svečanost? Ovog puta moraš zablistati jer će biti puno potencijalnih bogatih neženja. Možda nam se posreći.
Dariji zasta knedla u grlu...strese se na pomisao o udaji. Za nju je muški svet bio ništa drugo do nevolje. Muškarce je smatrala samo nužnim zlom koje treba iskorišćavati, onog momenta kada izgube svrhu odsecati bez milosti. A najbezbednije bi bilo nemati nikakva posla sa njima. Već je imala problem sa jednim kojeg nije mogla smestiti ni u jednu katerogiju, za njega nije bila spremna. Nakašlja se i mirnim tonom odgovori.
-Nisam još odlučila što se haljine tiče...a mladoženje ne spadaju u sferu mog interesovanja. Planiram upisati poslednju godinu studija i konačno završiti fakultet.
-Mislim da grešiš...džaba od visokih škola ako ćeš raditi za sitne novce sa diplomom. Sve manje ima posla i sve manje se traže obrazovane žene. Najbolja je investicija udaja za nekog bogatuna i ceo život postane bajka. Jedini problem koji imaš je kod kojeg ćeš frizera otići i koji je brend in za sledeću sezonu.
-U pravu si, ipak za mene je diploma na prvom mestu. Verujem da ćeš ti biti zvezda večeri. Tebi ni jedan muškarac ne može odoleti. Izvini, čeka me još posla...vidimo se na svečanosti.
Šetala je buticima tražeći nešto adekvatno i već gubila nadu kada joj pažnju privuče duga crna haljina sa šljokicama u istoj boji. Uđe i zatraži da je proba.
-Divni ste...stoji Vam kao salivena. - prodavačica je gledala oduševljeno.
Posmatrala je svoj odraz u ogledalu i bila zadovoljna izborom. Zatvorena do brade i bez rukava pratila je liniju njenog tela otkrivajući u naznakama obline. Uz nju kupi i lepe salonke. Zadovoljno izađe iz radnje i pade joj kamen sa srca...opterećivala se danima zbog glupe haljine i svečanosti. Jedva je čekala da se vrati normalnom načinu života bez dodatnih trzavica.
Vreme je proletelo, sedela je u limuzini vozeći se sa Gospodinom Edinom i Mari, njegovom suprugom. Nervozno je stiskala ruke u krilu plašeći se da li je sve urađeno na vreme i po protokolu jer su zvanice bile sve krupne zverke. Izvadi iz torbe blok i još jednom prelete po sitno ispisanim redovima proveravajući raspored jer ona je bila domaćica večeri. Morala je ostati duže nego što je planirala, zahtevu direktora nije smela protivurečiti. Ogroman auto se zaustavi i ubrzo se pojavi na crvenom tepihu zaslepljena jakom svetlošću i blicevima aparata. Sklanjala se od dosadnih novinara krijući lice i hodajući sa strane da bude što neprimetnija. Brzo se ukloniše jer im nije bila atraktivna kao ostale gošće. Stala je ispred dvorane i uzela spisak gostiju...namesti širok osmeh i parada je mogla početi. Nasmeši se svom odrazu u ogromnom ogledalu, podsećala je na profesorku na počasnoj večeri dodele diploma studentima. Tamni okviri njenih naočara su davali strog izraz njenom licu i pored sjajnih naušnica i bordo karmina na usnama. Malo maskare je učinilo da joj pogled bude sjajniji a oči krupnije. Sve u svemu ništa spektakularno, čim bi skinuli pogled sa nje istog trenutka bi je zaboravili što joj je odgovaralo. Gledala je u spisak koji se brzo smanjivao...brojala je preostale zvanice kada je dubok muški glas prekide. Noge joj se odsekoše, podiže oči i srete pogled boje pustinjske noći. Za trenutak se zbuni i nervozno osmehnu. Muškarac je strpljivo čekao kada je izgovorio...Ilijas Al Atif. Tražila ga je panično pokušavajući da što brže završi sa njim. Umalo ne ispusti papir kada ugleda njegovu ruku na svojoj i oseti toplinu dlana...pokaza joj svoje ime i nasmeši se krajem usana. Visok u tamnom odelu i košulji odudarao je od druge gospode u Sali. Kosa mu je sijala pod svetlošću dvorane, oko sebe je širio miris koji je blokirao svaku misao sem jedne...biti u njegovoj blizini. Pored njega je stajala vitka plavuša sa licem lutke. Darii se zavrte ceo hol oko glave, oseti kako drhti, morala je što pre nestati odavde. Njen dvostruki život je mogao koštati posla i života uopšte, posebno kada je saznala njegovo ime i prezime...on je Arapin. Igri je došao kraj...iste večeri kada se dogodio incident odlučila je da stavi tačku na „honorarni posao" egzotične plesačice. Mozak joj je grozničavo radio...u jedno je bila sigurna, nikada je neće prepoznati. Mnogima je plesala iz kompanije na privatnim zabavama nikada je niko nije prepoznao...za njih je ona bila nevidljiva i nezanimljiva Daria. Balili su za Linom, iz očiju im je plamtela strast koju su želeli ugasiti njenim telom ne znajući ko je zapravo devojka iza velova, ispod šminke i zavodljivog plesa. Nije ih nikada interesovalo u oba slučaja da je bolje upoznaju, za jednu su imali predrasude da je laka a za drugu da je ružna i dosadna...baba-devojka.
