-Gospođice, haljina i marama sa velom vam je pripremljena u sobi. Gospodin Abbas je ostavio poruku da će doći po vas u 8h večeras. – devojka se nakloni i ode.
Sedela je za stolom zadubljena u misli, mučio je njegov ledeni pogled u pustinji...loše je spavala strahujući da je prepoznao. Na svako zvono telefona i vrata trzala se čekajući strašni sud. Bila je sigurna da joj nikada neće oprostiti beg a ni sina. Bez obzira na sve on ima pravo da joj ga oduzme i nijedan zakon joj ne bi pomogao da vrati niti da vidi dete. Život joj se preko noći pretvorio u pakao. Razmišljala je da se poveri Abbasu ali sve bi otišlo suviše daleko jer on nije znao za Pariz niti da je živela u bordelu. Za njega i njegov status bi to bila najveća bruka jer ima vanbračno dete kome se ne zna otac. Nipošto ne bi dozvolila da mu naškodi jer je dobar i pošten čovek, dovoljno ima i ovako problema jer je uzima za ženu. Sabah je jedina znala za njenu situaciju i svo vreme je pokušavala da je umiri otvoreno pokazujući naklonost prema Ilijasu. Smatrala je da je on muškarac za nju i pored toga što mu nije verovala. Ništa joj nije preostalo sem da se pritaji i što manje bude u kontaktu sa hotelom.
-Igbal, nemoj daleko...igraj se sa Seidom pored tih kula. – Feriha je sedela ispod velikog baldihina na plaži ne skidajući oka sa unuka. Volela je sedeti sa ženom koja je čuvala malenog i uživati u morskom vazduhu. Obučena i zabražđena sa interesovanjem je posmatrala mlade ljude Evropljane kako se u malenim kupaćim kostimima kupaju i izležavaju na vrelom Suncu. Taj Zapad je bio stotinama godinama napredniji od njih...žene su imale slobodu i otvoreno uživale u njoj, ponekad je je bilo stid njihovog stida. Bila je žena starog kova ali opet volela je po neku bezazlenu novinu, nikada preterivanje i raskalošnost. Čitala je dosta i gledala na TV o mnogim kulturama i saznavala za drugi svet izvan granica Bliskog Istoka, bila u skladu sa modernim shvatanjima ali do određene granice. Potpuno se slagala sa tim da i žene rade, imaju slobodu kretanja i ne zavise od muževa. Sve ostalo je bilo preterivanje ukoliko nisu bile zvezde filma ili muzike kao i drugih javnih zanimanja.
-Ovde je predivno – Viktor je gledao u plavetni horizont iza tamnih naočara za sunce ležeći na ležaljci ispod trščane tende i ispijao hladnu limunadu.
-Jeste...Oman je poseban, spoj mogućeg i nemogućeg. Za mesec dana ova žuta pustinja ozeleni za vreme monsuna i podseća na Južnu Ameriku sve sa vodopadima. – Ilijas mu je odgovarao držeći oči zatvorene zavaljen na mekanu stolicu.
-Voleo bih to videti...ova zemlja me fascinira, mogao bih u Salalahu živeti i nikada se pokajati. Sve je otvoreno ali samo onoliko koliko je potrebno, ljudi su topli i ljubazni, puni pozitivne energije. Auhhhh! – lopta ga pogodi u noge iz pravca obale. Dva dečkića su ga uplašeno posmatrala znajući da ih može izgrditi zbog ne pažnje.
Nasmeši se i jednom od njih pokaza na loptu da dođe i uzme. Tamna glavica se pokrenu i sitnim koracima dotrča do njega uzimajući igračku. Nasmeši se široko i klimnu glavom, okrete se i pođe prema moru.
Ilijas se pridiže i pogleda...grlo mu se steže, to je bio Jamalin i Abbasov sin. Viktor ga nije prepoznao jer mu je kosa bila slepljena i mokra od vode. Posmatrao je dečkića i izvi se tražeći pogledom po plaži sa kim je došao, primeti stariju ženu u društvu mlađe zaključivši da je verovatno rođaka ili baka. Večeras se održavao festival i mnogi su dolazili iz drugih mesta da prisustvuju manifestaciji, nadao se da će je videti...ovoga puta bez naočara. Od prvog susreta je bila neko o kome je razmišljao i kopkalo ga je ko je ona, sve je mogla promeniti ali miris ne...osetio je u pustinji kada je uzeo malog u naručje. Morao je biti siguran, uhvatila je jednog od najbogatijih ljudi Omana...za par dana biće njegova žena, rodila mu sina da bi obezbedila svoje mesto pod Suncem. Znao je da je na sve spremna, kao mačka imala je devet života i uvek plan kako da se izvuče. Nije imao mira od trenutka kada je počeo sklapati kocke, sećao se Fatihovog dolaska i osmeha na licu sa rečima.
