Stajao je nemoćan izustiti reč...gledao je kao da je snoviđenje i hvatao ga je strah ako progovori da će nestati. Sve je očekivao ali nju u ovoj Zabiti, nikada! Mozak mu je radio grazničavo pokušavajući naći jedan razlog zašto bi bila ovde i tražila njegovu pomoć? Jedva izgovori.
-Daria...šta ćeš ti ovde? Šta se dešava???...Zar nisi u Parizu?
-Kao što vidiš nisam...nemamo mnogo vremena za priču jer smo na otvorenom, pitanje je vremena kada će nas neko iz sela videti. Biću u dolini...nadam se da ćeš završiti brzo. – govorila je na francuskom za svaki slučaj da ih neko prisluškuje.
Izgovori u jednom dahu i prođe pored auta hodajući zemljanim putem. Gledao je njen graciozan hod koji bi prepoznao u hiljadu žena, ispod crne haljine naziralo se vitko telo i ravna leđa. Prođe ga jeza i sav smeten od šoka krenu prema selu. Ajdin ga je čekao ispred kuće starešine sela i zadovoljno se smešio...uđoše u skromnu kuću na radost čeljadi kojima je bila čast ugostiti mladog gazdu. Jedva je razumeo šta su pričali razmišljajući o njoj i čudnom zahtevu za pomoć. Pažnju mu privukoše reči Zijada.
-Gazda, jedna mlada žena nam je ukazala na dobrobit vaših planova koji nam mogu doneti novac kroz rad u rudniku. Kaže da je rođaka jednog od naših, tako da smo radi pomoći za sve što vam bude trebalo.
Ostao je tek toliko da popije čaj i zahvalio se na gostoprimstvu...obiđe Francuze i objasni im da se ne brinu, u pitanju je bio nesporazum. Niko ih neće dirati i sve što im bude trebalo da se obrate Ajdinu. Uleteo je u auto i krenuo niz padinu oštro vozeći dižući oblak prašine koji je gutao celu okolinu, strahovao je da će opet nestati i ako joj je u očima pročitao očajnički strah. Bližio se podnožju, srce mu je tuklo u grudima...samo da oseti njen miris. U daljini ugleda vitku figure žene sa šarenom maramom...dah mu zastade. Okrenula se, stade pored puta čekajući da joj se približi. Ilijas oseti nalet uzbuđenja, u njemu je ključalo . Ona ga je rasturila na delove, zaokupila svaki deo duše i uselila se u svaku misao. Plašio se istine za koju je mislio da je najverovatnija...pobegla je od muža i trbuhom za kruhom stigla u Pariz. Kasnije je sve bilo posledica moranja, završila je u bordelu. Zato je svo vreme bila kao uplašena srna krijući se u sobi sem onog tajnog odlaska u Sokotri. Ušla je u auto i skinula maramu stavljajući tamne naočare...tiho izgovori.
-Molim te...idemo odavde, objasniću ti ...život je u pitanju.
Ni reč nisu progovorili do Šibama...noć je uveliko pala, tama gusta kao testo. Grad je svetleo kao drago kamenje u bojama. Svetlost iza vitražnih prozora bacala je spektar grimizne, purpura, tople crvene i nežno plave. Ugasio je svetla na terencu i tiho parkirao auto u ulici pored kuće u kojoj su bili smešteni...tiho su se popeli do poslednjeg sprata, ruka mu je drhtala, došao je trenutak istine. Podiže ruku da upali svetlo, zaustavi ga njen baršunast glas.
-Nemoj...nije potrebna svetlost da bi nam pokazala put...
Ukopa se u mestu, oči su je tražile u mraku...oseti dlan na grudima mek kao dodir leptira. Njeno telo se priljubi uz njegovo i nežne ruke sklopiše oko vrata tražeći usne. Ilijas zadrhta i dohvati je u snažan zagrljaj noseći je kroz tamu do kreveta svestan samo želje koja je rasla kao lava preteći svakog trenutka da eksplodira. Skidao je nestrpljivo držeći je u strahu da će nestati, morao je osetiti, morao je ispuniti sobom. Blesnu belina njene kože i on jeknu kada ugleda lepotu koju je toliko voleo...spusti usne na čvrste grudi milujući ih lagano budeći u njoj ženu. Oseti kako se sve više lepi za njega podrhtavajući u istoj vatri zavlačeći prste u njegovu kosu. Stezala ga je iščekujući trenutak predaje izmešanih osećanja, iskonski strah i treperenje od trenutka kada će postati deo njega doživljavajući devojački san posle toliko vremena. Mešali su se uzdasi i svaki dodir je bio početak novog vodeći ih sve dublje u strast koja se osećala u svakom poljupcu. Oseti njegovu ruku kako je steže i pritisnu svom težinom, spontano se otvori i dobi dubok poljubac koji je paralisa požudom, utroba joj je gorela za njim...u bunilu šapnu..."Ilijas...". Njen šapat pokrenu talas strasti kod njega, cimnu je i oseti kako joj se telo grči, ispusti uzvik bola i zadovoljstva...smrači mu se i u bunilu shvati da je prvi. Krv mu je ključala dok se izvijala pod njim, uze joj usne i steže ljubeći je nežno utonuvši u vrelinu gušeći jecaj zadovoljstva koji se širio sa svakim pokretom njegovog tela. Sve se izmešalo...sve je bilo tako daleko a tako blizu, podrhtavalo od udara strasti koju je osećao pretvarajući je u nežnost koja ih je nosila kroz noć.
