-Kako je graciozna ova žena, oličenje ženstvenosti – šapnu Viktorova žena posmatrajući sa divljenjem Jamal.
-Ilijas, u čemu je tajna žena sa istoka, kako bude toliko kontraverzi ostajući obavijene velom tajni?
Gledao je sa zanimanjem u ženu koja ga je privukla držanjem i hodom ostavljajući utisak dame sa stavom što je bilo retkost za Bliski Istok, posebno za Oman i Jemen. Ova žena je sigurno bila obrazovana i neko vreme živela u Evropi. Klizio je očima po njenom telu pokušavajući zamisliti ostatak lica ispod naočara za sunce. Ni slutio nije da ga i ona drži na oku potvrđujući Abbasove reči i ako nije znala o čemu priča. U jedno je bila sigurna, nije je prepoznao jer je sedeo mirno i slušao plavušu koja je sedela preko puta njega. Prišli su na par metara od njih gledajući u fontanu sa zlatnim ribicama zadubljeni u razgovor. Muškarac spusti ovlaš ruku na ženin struk, na Suncu blesnu prsten koji privuče pažnju Ilijasu. Čovek je bio visokog roda i sigurno dalji rođak Sultana. Odmeri ga pogledom i zaključi da je naočit u ranim tridesetim, dobre građe i lepog lica. Iz nekog razloga oseti žaoku ljubomore što ima pored sebe lepoticu koja je bez ijednog načinjenog pokreta i pogleda zaustavljala dah svakom muškarcu. Zračila je pritajenom strašću i jakom harizmom zavodnice koja se samo mogla naslutiti. Krv mu jurnu venama i on zalepi pogled za njeno telo ispod nežno roze muslina.
-Tajna žena sa istoka je u njihovoj čednosti i pokornosti prema Alahu, to pokazuju tradicionalnim načinom odevanja. Ženstvenost kriju ispod slojeva svojih haljina i hidžbaba i čuvaju samo za jednog, za odabranog. U njima je vatra koja tinja sve do trenutka dok ne postanu supruge, kasnije se nastavlja u okvirima intime koju smatraju ličnim i tajnim. Nema raskalašnosti i predaje jer to je greh u našoj kulturi, zato je smatraju toliko magičnom i intrigantnom. Ovde je shvatanje ljubavi između muškarca i žene sasvim drugačije od zapadnjačkog, nikada neće promeniti mišljenje i uvek će ostati samo u domenu iza zatvorenih vrata. Muškarci se definitivno najviše zaintrigiraju njihovim hodom, pogledom ispod marama i mirisom. Magične su i imaju puno toga u sebi što ostale žene nemaju, naučene su ugoditi muževima i kada zavole ostaju verne do kraja. – odgovarao je na pitanje ne skidajući pogled sa tamnih naočara nepoznate.
-Jamal...Jamal, pričekaj me. – čaroliju pogleda prekinu glas mlade žene.
Ilijas podiže glavu privučen drugim ženskim glasom. Strankinja se trže i povuče muškarca prema hotelu. Nije mogao primetiti da se tresla od straha pokušavajući što pre izaći iz dvorišta. Molila je Boga da ima prilike uhvatiti Sabah nasamo i reći joj za goste. Opasnost im je bila u kući a da to nisu ni znale verujući da će retko koji Jemenac doći u Salalah. Nikada ne bi pomislila da će on letovati u Omanu pored toliko rivijera na Zapadu.
Ušla je u hotel sa verenikom i krenula prema sestrinoj kancelariji na drugoj strani hodnika. Tu su bile najsigurnije jer ta prostorija nije imala terasu, bila je kao slepo crevo hotela. Jedva se suzdržavala pred verenikom da ostane mirna dok je u njoj harala oluja, nikada ga nije zaboravila i pored toga što je izdao. Prošlost je opet oživela kao avet koja čeka da ih ponovo proždere i dotuče do kraja.
Monsun je divljao bacajući ribarski čamac po talasima, sedele su u potpaljublju čekajući svakog trenutka kraj spremne na najgore. Hira je držala njenu ruku tešeći je rečima koje nikada nije zaboravila.
-Mety, ovo je dar od Boga...ako nam je odredio smrt bar će biti naša odluka a ne tuđa. Umrećemo zajedno, čistog obraza...krvnici će ostati i dalje žedni krvi. Ne boj se...mnogo puta sam joj pogledala u oči, ponekad je ona spas za muke kroz koje prolazimo.
Odjednom sve utihnu i smiri se...pristali su na Sokotru na usamljeni deo plaže par kilometara dalje od grada. Osetila je čudan nemir pri pogledu na ribara, gledao ih je podozrivo i bez pozdrava krenuo nazad. Trebala je još tada znati da nešto nije u redu. Krenule su prema visoravnima putem do Alija i Noah sa planom da se prebace bilo gde samo što dalje iz Jemena. Nisu odmakle daleko, uhvaćene su i odvedene u Hadibu pravo u očeve ruke. Zažmuri pri pomisli na taj trenutak kada je videla očevo lice nakon toliko godina. Ogorčenost i bes se ocrtavala u svakoj pori i svakom pogledu koji im je uputio, zlo koje nikada ne umire. Njegove reči su je pokosile i zabile nož u srce, bilo je gore od same smrti.
