Prećuti mi zauvek

1

Jasno čujem moj telefon ali jednostavno ne mogu da se probudim. Ali telefon je dosadan, on zvoni i zvoni, i zvoni . . . Ne otvaram oči samo pronađem telefon i javim se.

- Molim? – glava mi sama pada.

- Gospođica Grejs Kirk? – pita neka žena.

- Da.

- Doktor Peterson je naredio da vas nazovem, hitno ste mu potrebni.

- Ok – rasvestim se malo.

- Ko je u pitanju?

- Žena, trudna je . . . .

- I nemate njenu krvnu grupu znam, dolazim – prekinem je.

- Reći ću joj - govori nekome u pozadini.

- Vozač vas čeka ispred vaše zgrade.

- U redu.

Imam najređu krvnu grupu na svetu i znam odlično kako je kad umireš. Uzmem torbu, telefon i ključeve i izađem iz stana u pidžami, još uvek pospana.

Vidim crni auto i nekog tipa ispred.

- Gospođica Kirk? – pita me.

- Da – potvrdim.

- Izvolite – otvorio mi je vrata i ušla sam dremajući. Ma dremala sam sve do bolnice.

. . .

Poznajem odlično bolnicu, praktično sam odrasla u njoj, zaputim se na drugi sprat a vozač me prati. Nemam pojma zašto.

- Grejs Kirk? – prilazi mi mršav tip koji je očigledno plakao.

- Da – potvrdim i ugledam doktora Patersona.

- Stigla si – ovaj stariji čovek mi se uvek smeši i on je moj spasilac.

- Najbrže što sam mogla - pogledam u svoju pidžamu sa motivima crtanih junaka.

- Kad si poslednji put dala krv?

- Mislim da je bilo pre oko mesec dana.

- Onaj klinac . . .

- Žak – podsetim ga.

- Tako je.

- Isuviše je rano, tvoje telo nije spremno.

- Moja sestra umire! – neki tip je viknuo i okrenula sam se uplašeno. Podignem glavu i ugledam tipa u crnom odelu, ubilački nastrojen i mrtav ozbiljan.

- Shvatam situaciju gospodine Vik ali Grejs je skoro donirala krv i moram da je upozorim na moguće posledice – doktor Luk Peterson ga preseče pogledom.

- Kome je potrebna krv? – pitam doktora.

- Žena u srednjim dvadesetim, u petom mesecu je trudnoće.

- Koliko je ozboljno?

- Moram je operisati u narednih pola sata u suprotnom neće preživeti, ali sa druge strane postoji rizik i za tebe, nedavno si donirala krv i u najboljem slučaju provešćeš nekoliko dana u krevetu, pod strogim nadzorom.

- A u najgorem? – pitam.

- Gospođice Kirk – prekida nas onaj ubilački nastrojen tip.

- Recite cenu.

Ošinem ga pogledom ali on ni da ustukne. Da, verujem da bi debelo platio.