Prećuti mi zauvek

9

Nemam pojma koliko dugo već šetam ali baterija na telefonu mi se ispraznila a nijedan taksi nije prošao pored mene, baksuz. Ali zaboravim na to i kupim čokoladice, put do moje kuće je odmah bio lepši.

Napokon uđem u moju ulicu i obradujem se. Naravno manje se obradujem kad ugledam Krisov auto.

- Gde si dođavola bila? – ide besno ka meni i odmah se zaustavim.

- Da li si ti normalna? Zar ne vidiš koliko je sati? – hvata me za ruke i drma me.

- Sama si napolju u ovo doba! – nastavlja da se dere.

- Zaobiđi me – izvučem svoje ruke i krenem ka svojoj zgradi.

- Grejs – Kris me zaustavlja i okreće me ka sebi.

- Prestani da me vučeš.

- Ne možeš samo tako da odeš i da mi se ne javiš. Zašto ti je telefon isključen?

- Zašto bih dođavola trebala da ti se javim?

- Možda zato što sam brinuo za tebe! Tražim te kao lud tri sata, čak sam zvao i policiju! – pusta me i prolazi rukom kroz kosu.

Okreće se i šeta besno. Prilično je ljut.

I zašto osećam krivicu?

- Baterija mi se ispraznila na telefonu – priznam.

- Ne možeš onako da pobegneš od mene – prestao je da viče.

- Nisam pobegla, otišla sam.

- Nemoj više nikad da odeš od mene.

- Onda nemoj da činiš da se osećam jadnom.

- Šta?

- Veći deo svog života sam bila nemoćna. Zavisna od majke, doktora . . . bila sam zavisna od svih i sada sam napokon dobro. Mogu sama da se brinem o sebi, živim sama, zarađujem odlično i . . . ja sam dobro. Nije mi potreban niko da me spašava, mogu da nađem drugi posao, mogu da radim sve što poželim. Nisam bespomoćna.

- Nikad nisam rekao da si bespomoćna.

- Ali se ponašaš tako. I nije mi jasno šta ti u stvari radiš. Daješ otkaz mom bivšem dečku, pretiš mojoj šefici, odlučuješ kad ću da jedem, gde ću da uzmem časove vožnje . . . zašto sve to radiš? Zašto?

- Ne znaš?

- Ne, ne znam.

Udahnuo je duboko, stavio ruku na moj potiljak i poljubio me u čelo.

- Zato što želim da se brinem o tebi – kaže tiho.

- Uvukla si se u moje srce tako lako, prirodno i tiho kao da si tamo oduvek. Želim te stalno u svojoj blizini i nije me briga šta sve moram učiniti da te zadržim pored sebe.

- Šta želiš da kažeš?

- Smatram te svojom – miluje mi obraz.

- Kažeš mi da smo u vezi a da ja za to ne znam? – jesam li ja idiot?

- Da, posvećen sam samo tebi – dodirnuo mi je nos.

- Onda je ovo jedna jako čudna veza, da ne spominjem da se ne sećam svog pristanka.

- Pristala si, možda ne glasno ali svesna si naše situacije.

Đavola sam svesna.

- Dakle ovo je neka prećutna veza?