Prećuti mi zauvek

16

- Gospođice Kirk vratili ste se – šefica mi se obraća u kafeteriji.

- Jesam.

- Nadam se da vas nisam preopteretila poslom, ne bih da vas namučim – kaže mi sarkastično.

- Da li imamo problem?

- Zašto bismo imale? Nisam ja ta koja napreduje preko kreveta.

- To je bilo bezobrazno sa vaše strane.

- To je istina gospođice Kirk. Vi ste navikli da vas u životu guraju muškarci, vaš ujak, gospodin Vik . . . neke od nas rade naporno i pošteno na svojoj karijeri.

- Ne poznajete me i za vašu informaciju srećna sam što u životu imam osobe koje me vole i podržavaju. Ljubav je čudo gospođo Boston i srećni smo samo ako smo voljeni – spustim poslužavnik i po prvi put izgubim apetit.

. . .

Meri me je nazvala pri kraju radnog vremena.

- Oprostila sam joj.

- Ćao i tebi – pozdravim je.

- Ti si nešto posebno znaš?

- Nisam samo . . . misliš li da je Linda loša osoba?

- Ne, ne mislim.

- Eto vidiš. Život je kratak Meri, danas si ovde a sutra nisi, ne želim da mrzim ljude a naročito žene sa slomljenim srcem jer Linda je to, žena kojoj je srce slomljeno, ne treba da izgubi i porodicu.

- Kad to tako kažeš deluje tužno.

- Znam, na svetu postoji puno loših i zavidnih ljudi, nije nam potrebno još mržnje.

- Ok, danas si čudna.

- Nisam samo . . . takav mi je dan, izvini.

- Kad dolaziš kod mene?

- Bila sam juče kod tebe.

- Ja sam u devetom mesecu trudnoće i ne izlazim iz kreveta osim kad piškim. Umirem od dosade.

- Dobro doći ću.

- Nabaviću puno hrane za večeru.

- Ista si kao tvoj brat, pokušavaš da me podmitiš hranom.

- Kako mi ide?

- Odlično i bolje bi ti bilo da imaš nešto slatko.

- Da šefice.

- Jesi li gotova?

Okrenem se i ugledam Krisa, stajao je na vratima.

- Samo da uzmem torbu.

Uzela sam torbu i ubacila telefon u nju, ugasim lap top i krenem ka Kirisu. Uhvatio me za ruku, poljubio je i krenuli smo kući.

. . .

Popijem vitamine u kolima i vratim vodu Martinu.

- Hvala Martina.

- Nema na čemu.

- Idemo kod mene? – pita me Kris.

- U redu ali za večeru smo kod Meri.

- Hvala ti.

- Za šta?

- Zato što si takva kakva jesi – poljubio me u čelo i naslonio moju glavu na njegovo rame.