Prećuti mi zauvek

4

Večerala sam sa Meri i njenim suprugom, večera se odužila i umalo nisam zakasnila na posao. Moram da kupim auto, ne moram prvo da naučim da vozim, zato sam rešila da uplatim časove vožnje, to ću uraditi danas.

- Gde si?

Ina mi je poslala poruku.

- Ulazim u Triatons – odgovorim.

- Požuri šef samo što nije sišao, sve su nas okupili da bi održao neki govor.

Požurim unutra kad ono stvarno svi su se okupili. Nemam pojma ko nam je šef ali niko iz mog odeljenja ga ne poznaje jer je naše odeljenje bilo jedino odvojeno, ne računajući odeljenja u Japanu i Moskvi.

- Ina – mahnem joj i krenem ka njoj.

- Našla si kad da zakasniš – mahnula mi je faskiklom.

- Znam, znam.

- Dobro jutro svima – čula sam poznati glas i pogledala sam u pravcu stepenica.

- Sranje – opsujem i uzmem Ininu fasciklu.

- Šta radiš?

- Krijem se – pofignem fasciklu ispred sebe.

- Zašto? – pita me tiho.

- To je Kris – odgovorim iznervirano.

- Koji Kris?

- Objasniću ti kasnije, moram da idem – čučnem dole i vratim joj fasciklu.

- Grejs.

- Kasnije.

Počenem da puzim izbegavajući da zakačim nekog.

Nemam pojma zašto ovo radim pa on zna gde je radim.

Čekaj malo . . . On zna.

Znao je svo vreme da mi je šef i nije mi rekao.

O Bože . . . Dok on govori i spajanju i sličnim glupostima ja na sve četiri otpuzim do zida, uspravim se i udahnem duboko.

Smiri se, smiri. A sad beži.

. . . .

Sakrila sam se u svojoj kancelariji i počela sam da odmotavam film u glavi. Šta sam mu sve rekla. Sranje. Zna za Džejsona, jao ujače, zna za mog bivšeg dečka, zna da sam govorila sve loše o firminoj kuhinji . . . rekla sam stvarno loše stvari za hranu, zna koliko puta sam izostala sa posla a ujak me je prikrovao . . . Ovo je loše, ovo je stvarno loše.

- Šta je dođavola sa tobom? – Ina ulazi u kancelariju.

- Nadrljala sam – rešim da joj sve ispričam.

. . .

- Vau. Ne znam šta bih ti rekla.

- Znam! – viknem i moj telefon se oglasi.

- O Bože!

- Šta je?

- On je. Kris. Šef.

- Pa javi se.

- Neću da se javim. Šta da mu kažem?

- Hej, on tebi duguje objašnjenje.

- On je moj šef. Ignorisaću ga – donesem odluku.

- To je loša ideja.

- Pa to je jedina koju imam.