Prećuti mi zauvek

21

Kris je jasnog stava, moram da abortiram, ja ne želim i zato trenutno ne razgovaramo. Ovo je tako loše. Nalazim se pred moralnom dilemom i ne znam šta da radim. Razmišljam, jedem se i mrzim sebe.

- Meri – iznenadim se kad je ugledam.

- Kris me je zvao, ludi.

- Ludim i ja.

- Rekao mi je šta vam je doktor preporučio.

- To je . . . ali postoji nada.

- Grejs nećeš biti loša osoba ukoliko abortiraš, rizikuješ svoj život.

- Ali to je moj život.

- A šta je sa mojim bratom? Nikad ga nisam videla ovakvog, ne zna šta da radi.

- Zvao te je da me ubediš da abortiram?

- Da te urazumim.

- Meri ja sam celog života protiv abortusa, za mene je to ubistvo. Kako da ubijem sopstvenu bebu? Reci mi.

- Niko ti ne garantuje da trudnoća biti uspešna.

- Ali postoji šansa.

- Ti si pametna žena, sagledaj ovu situaciju realno.

- Samo želim da zaspim i da kada se sutra probudim sve bude u redu.

- Spavaj – ugnjezdila se pored mene.

- Ja ću te čuvati.

- Hvala Meri.

. . .

Budim se u Krisovom zagrljaju. Vidim da je dan i ustanem. Probudila sam ga.

- Koliko je sati? – uzmem telefon. Deset. Vau.

- Nisi u firmi? – pitam ga.

- Mislim da imamo većih problema.

- Beba – setim se jučerašnjeg dana i ustanem.

- Grejs, moramo da razgovaramo.

- Ne, ne moramo – izlazim iz spavaće sobe.

- Grejs – Kris me hvata i okreće ka sebi.

- Abortiraćeš - kaže mi.

- Ne želim.

- Ne želim da te izgubim.

- Onda se bori sa mnom.

- Neću da ulazim u borbu koju ću izgubiti.

- Kris . . .

- Zar ti nimalo nije stalo do mene?

- Ovo nema veze sa nama.

- Kako nema kad rizikuješ životu? Osim toga nosiš moje dete! – povisio je ton.

- Kris . . .

- Molim te Grejs, čuvaćemo koliko god želiš dece ali ne sad.

- Ali . . .

- I šta je sa tvojom majkom? Zar nisi rekla da tek sada živi normalo? Šta bi uradila kada bi saznala za ovo?

- Došla bi ovamo – namrštim se.

- I ponovo će prolaziti kroz istu agonija, kao i ja, tvoj ujak, moja sestra . . .

Sela sam na pod i suze su mi same potekle.