Prećuti mi zauvek

Epilog

Pet godina kasnije

- Molim te mama, molim te . . . .

Pogledam u oči mog trogodišnjeg sina Liama i udahnem duboko. Njegov otac ga je naučio dobro samo jednu stvar a to je kako da moli. Prati me svuda po kući i moli me.

- Ali samo jedan kolač – podignem prst.

- Hvala mama. Tata može! – viknulo je izašao iz moje sobe.

Znam da neće pojesti samo jedan kolač i na nakon toga neće večerati ali još uvek nisam naučila kako da ga odbijem. Kad god ga pogledam setim se svoje komplikovane trudnoće, njega u inkubatoru, brige . . . . ali sve je to sada iza nas. Danas je živahan trogodišnjak bez koga ne mogu zamisliti svoj život.

Siđem dole i zateknem Liama sa Krisom, definitivno su pojeli više od jednog kolača.

Od kada smo dobili Liama ja ne idem na posao a Kris provodi više vremena kod kuće, taj čovek je moja snaga. Da poželim da pomerim planinu on bi to učinio za mene.

Nasmešim se kad Liam vrati kolače ocu i posveti se svojim igračkama, tolika je njegova pažnja.

- Osećam se iskorišćeno – ustao je i krenuo ka meni.

- Nije trebalo da ga naučiš da moli - nasmešim se.

- Hm – grli me oko struka i daje mi kratak poljubac.

- Meri i Aron će doći za sat vremena sa decom na večeru.

- Imamo puno hrane.

- Naravno da imamo, svi znaju da voliš hranu.

- Ha, ha. Nego . . . hoćemo li početi da radimo na drugoj bebi? – znam da izbegava tu temu.

- Grejs . . . draga . . . još uvek se nisam oporavio od tvoje trudnoće sa Liamom.

- Ali ja jesam, doktor kaže da možemo raditi na drugoj bebi.

Namrštio se. Znam da je zabrinut zbog mene, kao i uvek.

- Pogledaj ga, pa pogledaj Meri i tebe. Zar ne bi voleo da ima sestru ili brata? - ja sam sama i ceo život želim sestru ili brata.

- Ima i sestru i brata.

- Ne mislim na decu tvoje sestre.

- Draga . . . obožavam Liama on je moj sin i umro bih za njega, kad god ga pogledam shvatim da vredi sve što smo preživeli ali ne želim da se vraćam više tamo, niti da ti prolaziš ponovo kroz isto.

- Kris . . .

- Ne.

- Ali ja zaista želim bar još dvoje dece, jednostavno pogledaj Liama, zar postoji lepši osećaj na svetu?

- Znao sam da se priprema ovo.

- Šta?

- Ovo . . . tvoje moljkanje, ali ovaj put se neću predomisliti.

- Kris . . .

- Ali . . .

- Ima ali?

- Imam rešenje.

- Koje?

- Ukoliko toliko želiš još dece uzećemo surogat majku.

- Nisam razmišljala o tome.

- Ali ja jesam. Pristajem na još dece samo ukoliko druga žene iznese tu trudnoću.

- Pa . . .

- Ovo nije nešto o čemu ćemu diskutovati. Tvoj porođaj je bio komplikovan, mogao sam da te izgubim i nema šanse ni po cenu da odem u pakao da to dozvolim opet.

Znam da se neće predomisliti, kad sam ja u pitanju on ne gleda levo i desno samo pravo.

- U redu, pretpostavljam da možemo uzeti surogat majku.

- Volim kada si razumna.

- Pa kad mi ne ostavljaš drugu mogućnost.

- Draga . . . ja sam sebičan čovek kada si ti u pitanju i to se nikad neće promeniti.

- Znam – nasmešim se.

- Idem da pomognem našem sinu inače nikad neće provaliti da pokušava da spoji pogrešne delove.

Pogledam u Arona i shvatim da se muči sa igračkama.

- Idi.

Udahnem duboko i prepustim se slici idile moje porodice. Na kraju sve se isplatilo.

Toliko od mene za ovu godinu.

Što se tiče naredne priče to će biti Kriminalac ali tek nakon praznika

Hvala svima na lepim željama i  još jednom svima sve najbolje u narednoj godini.

Andrea Kingston.